Silikati
Silikati su najve��i razred minerala. Poznato ih je približno 800. Zajedno s kvarcom i opalom te različitim modifikacijama SiO2, čine približno 87 % Zemljine kore.[1] Udio u ukupnom broju minerala im je 26 %. Razlog je velika zastupljenost silicija u Zemljinoj kori te njegov afinitet prema kisiku. Nalaze se gotovo u svim tipovima stijena. Većinom su izgrađeni od silicija i kisika, s dodacima iona poput aluminija, magnezija, željeza i kalcija.
Neki važni minerali iz ove grupe, a koji čine stijene jesu feldspati, kvarc, olivini, pirokseni, amfiboli, granati i tinjci.
Silikate klasificiramo prema strukturi njihove silikatne anionske grupe u nezosilikate, sorosilikate, ciklosilikate, inosilikate, filosilikate i tektosilikate.
Mogućnost polimerizacije silikatnih tetraedara ([SiO4]), koji čine osnovnu strukturu svih silikata (i nekih oksida) razlog je što postoji velik broj mineralnih vrsta unutar ovog razreda.
- Renaniafosfat je naziv za umjetno gnojivo iz prirodnih fosfata i alkalnih silikata.
- Permutit je umjetno pripravljen alkalni aluminijev silikat za mekšanje vode.
- Floridska zemlja je naziv za prirodni aluminijev silikat i magnezijev silikat s Floride, a služi za obojenje masti i ulja. Bolus alba (bijela glina) je naziv za hidratni aluminijev silikat.
Nezosilikati (grč. nésos - otok) imaju svoje SiO42- tetraedre izolirane kao otoke u moru kationa. Svaki kisik vezan je jednom kovalentnom vezom za silicij, a preostalim negativnim nabojem za neki kation. Nezosilikati imaju heterodezmičnu otočnu reštku.
Silikati s dodatnim anionom (= nezosubsilikati):
- grupa Al2SiO5
- Andaluzit
- Kijanit ili Disten
- Sillimanit
- Topaz
- Staurolit
- grupa Titanita
Sorosilikati (grč. sorós - gomila, skupina) imaju dva tetraedra međusobno povezana preko zajedničkoga kisika. Kompleksni anion je [Si2O7]6- u kojemu je omjer silicija i kisika 2:7. Sorosilikati imaju heterodezmičnu otočnu rešetku.
- grupa Epidota:
- Zoisit
- Anyolit
- Tanzanit
- Tulit
- Kromov zoisit
- Klinozoisit
- Epidot
- Pijemontit
- Allanit
- Zoisit
- Vezuvijan
- Ilvait
- Hemimorfit
Ciklosilikati imaju prstenastu strukturu vezivanja tetraedara, u kojima je omjer silicija i kisika 1:3 (SixO3x). Prstene može činiti 3, 4 ili 6 (SiO4)-tetraedara. Ciklosilikati imaju heterodezmičnu otočnu rešetku.
- grupa Benitoita
- grupa Aksinita
- grupa Berila - ciklosilikati s anionskom grupom [Si6O18]
- grupa Kordijerita
- grupa Turmalina
- grupa Dioptasa
Inosilikate čine jednostruki ili dvostruki lanci silikatnih tetraedara u kojima je odnos silicija i kisika 1:3 kod jednostrukih, odnosno 4:11 kod dvostrukih lanaca. Inosilikati imaju heterodezmičnu lančanu rešetku.
- grupa Piroksena
- grupa Piroksenoida:
- grupa Amfibola:
- Antofilit - rompski amfibol
- Feroantofilit
- Holmquistit
- Feroholmquistit
- Klinoholmquistit
Ca amfiboli:
- Tremolit - monoklinski amfibol
- Feroaktinolit
- Edenit
- Feroedenit
- Pargasit
- Magneziohornblenda
- Ferohornblenda
- Kersutit
- Ferokersutit
Na amfiboli:
- Glaukofan
- Ribekit
- Krokidolit - azbest
- Feroglaukofan
- Arfvedsonit
Monoklinski amfiboli:
- Aktinolit
- Hornblenda (crna rogovača)
- Cummingtonit
- Magneziohornblenda
- Ferohornblenda
Kod filosilikata silikatni tetraedarski anioni tvore niz paralelnih slojeva, a u tetraedrima je omjer silicija i kisika 2:5. Filosilikati imjau heterodezmičnu slojeviti rešetku.
- grupa Serpentina:
- grupa glina:
- Talk (milovka)
- Pirofilit
- grupa Tinjaca:
- grupa Klorita
- Apofilit
- Prehnit
Tektosilikati imaju trodimenzionalne okvire silikatnih tetraedarskih aniona u kojima je omjer silicija i kisika 1:2. Tektosilikati imaju heterodezmičnu skelastu rešetku. Ovo je najveća grupa silikata, a njeni minerali čine gotovo 75 % kore Zemlje.
- grupa Kvarca:
- grupa Feldspata (glinenci):
- kalijevi feldspati:
- Plagioklasi:
- grupa Feldspatoida:
- grupa Skapolita
- grupa Zeolita:
- ↑ Vrkljan, Maja; Babić, Vera; Takšić, Jasenka. 1998. Mineralogija. Školska knjiga. Zagreb. ISBN 953-0-21302-6