Квант
У физици, квант (од лат. qуантум - колико) је најмања количина неке физичке величине укључена у интеракцију. На пример, најмањи износ енергије који се може пренијети електромагнетским зрачењем јест фотон или свјетлосни квант. Квант енергије титрања у чврстом тијелу је фонон.
 Ово је главно значење појма Квант. За друга значења, в. Квант (разврставање). |
Појам је увео Маx Планцк 1900. избјегавајући ултраљубичасту катастрофу у објашњењу расподјеле енергије зрачења црнога тијела. Претпоставио је да енергија хармоничког осцилатора може попримити само дискретне (одређене) износе:
гдје је: н = 0, 1, 2 …, х - Планцкова константа, ν - фреквенција, х∙ν - минимални износ енергије за који се енергија осцилатора може промијенити. Алберт Еинстеин је 1905. претпоставком о кванту енергије протумачио фотоелектрични учинак, а Ниелс Бохр је 1913. објаснио опажене водикове спектре.[1]
Квант енергије
уредиКвант енергије најмања је, недјељива количина енергије коју може емитирати или апсорбирати неки квантни сустав, то јест нека атомска језгра, атом или молекула.
Прије се сматрало да у свим физичким појавама енергија прелази с једног тијела на друго континуирано, дакле у којим малим количинама. Но докле год је постојало то мишљење, било је немогуће из зрачења неког црног тијела израчунати расподјелу енергије зрачења по појединим валним дуљинама. Године 1900. Маx Планцк је поставио теорију кванта енергије. По тој теорији, коју су искуства потпуно потврдила, атом не може емитирати односно апсорбирати било коју количину енергије, већ само точно одређени квант енергије или вишекратнике тога кванта. Величину једног кванта енергије одређена је фреквенцијом ν и константом х, коју је одредио Планцк, па се зове Планцкова константа. Она износи:
Према томе је енергија једног кванта:
Кванти енергије једне одређене свјетлости, то јест свјетлости одређене дуљине вала, сви су међусобно једнаки, али кванти енергије свјетлости различитих ваљних дуљина међусобно су различити. Квант енергије је то већи што је мања вална дуљина, односно већа фреквенција свјетлости. Из тога произлази да су кванти енергије љубичасте свјетлости двапут већи или снажнији од кванта енергије црвене свјетлости.[2]
Квант електричног набоја
уредиКвант електричног набоја је елементарни електрични набој. Елементарни електрични набој (ознака е) је физикална константа која је апсолутна вриједност електричнога набоја електрона, односно протона. Електрични набој електрона први је измјерио Р. А. Милликан 1909. Према сувременим мјерењима износи 1,602 176 565 · 10−19 C. Електрични набој у природи је квантизиран, то јест може се појавити само у вишекратницима (…, –1, 0, 1, …) од е. Изнимка су кваркови, елементарне честице трећинских набоја, но они не могу бити слободни.[3]
Извори
уреди- ↑ квант, [1] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2018.
- ↑ Велимир Круз: "Техничка физика за техничке школе", "Школска књига" Загреб, 1969.
- ↑ елементарни електрични набој, [2] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2018.