Мухамед-Реза Пахлави
Мухамед-Реза Пахлави (перзијски: محمد رضا پهلوی ;Техеран, 26. 10. 1919. - Каиро, 27. 7. 1980.), посљедњи шах Ирана.
Мухамед-Реза Пахлави محمدرضاشاه پهلوی | |
---|---|
Његово Империјално Величанство Шах Ирана | |
Владавина | 26. 9. 1941. - 11. 2. 1979. |
Крунидба | 26. 10. 1967. |
Претходник | Реза-шах Пахлави |
Насљедник | Проглашена Исламска Република |
Супруге | Фавзија Ширин (1941. – 1948.) Сораја Исфандиари (1951. – 1958.) Фарах Диба (1959. – 1980.) |
Дјеца | Шахназ, Реза Кир, Фарахназ, Али Реза, Леила |
Династија | Пахлави |
Отац | Реза-шах Пахлави |
Мајка | Тадј ол-Молоук |
Рођење | 26. 10. 1919. Техеран, Иран |
Смрт | 27. 7. 1980. Каиро, Египат |
Покоп | џамија Ал-Рифа'и Каиро, Египат |
Потпис | |
Вјера | шијитизам |
У уставној кризи 1953. дошао је у сукоб с предсједником владе и вођом Националне странке Ирана M. Мосадеком, који се противио великим овластима шаха и судјеловању странога капитала у иранској нафтној индустрији. Мухамед-Реза Пахлави склонио се у Италију, али се послије интервенције војске, која у је пружила подршку, вратио у земљу и оборио Мосадека с власти. Реформама 1963. покушао је модернизирати државу. Повезаност с америчким капиталом, претјерано богаћење и одвлачење богатства из земље, не демократски режим власти с ослонцем на војску и насилно гушење опозиције, изазвали су отпор народа, на који су почели највише утјецати вјерски вође муслимана шијита. Незадовољне масе, предвођене ајатолахом Р. Хомеинијем, провеле су револуцију против шаха и династије Пахлави, те је Мухамед-Реза под свеопћим притиском 1979. напустио земљу. Када је у марту 1979. референдумом изгласана Исламска национална република Иран, власт династије Пахлави формално је престала.