Wikipedija

Теологија

За специфично кршћанску теологију, видите чланак Кршћанска теологија.

Теологија (грч. θεός [тхеóс] – "бог" и λόγος [лóгос] – "наука, дословно: "наука о Богу") или богословље, систематско и рационално, проучавање концепата Бога или богова и њиховог утјецаја на природу религијских истина. Теологијом се такођер назива звање стечено по завршетку специјализираног религијског студија, обично на универзитетима, теолошким факултетима или сјемеништима (семинарима[1]).

Дио серије чланака на тему
Бог

Опћенити приступи
Агностицизам • Атеизам • Деизам • Хенотеизам
Игностицизам • Мизотеизам • Монизам
Монотеизам • Нонтеизам • Пандеизам
Панентеизам • Пантеизам • Политеизам
Теизам • Трансценденталност • Транстеизам
Теологија (природна • политичка • мистична)

Специфични концепти
Имена • "Бог" • Постојање • Род
Створитељ • Архитект • Демијург • Одржаватељ
Господ • Бог • Монада • Концепт
Врховно биће • Све • Особни
Унитаријанизам • Дитеизам • Тројство
Свезнање • Свемоћ
Свеприсутност • Сведобронамјерност
у бахаизму • у будизму • у кршћанству
у хиндуизму • у исламу • у јудаизму
у сикизму

Искуство и исповиједање
Вјера • Молитва • Вјеровање • Откровење
Фидеизам • Гноза • Метафизика
Мистицизам • Херметицизам • Езотерицизам

Везане теме
Филозофија • Религија • Онтологија
Божји комплекс • Божји ген
Проблем зла (Еутхyпхронска дилема • Теодицеја)
Каос • Козмос • Козмичко јаје

Ова кутијица: погледај • разговор • уреди

Теологијом се често назива и висока школа на којој се одвија студиј те научне дисциплине.[2] Стручњаци у теологији се називају теолози.

Дефиниција

уреди

Аугустин је латински појам тхеологиа дефинирао као "расуђивање или расправа о Богу";[3] Иван Цвитковић, социолог религије, теологију дефинира као "теоријски систематизирано учење о Богу и његовом односу према свијету".[4] Рицхард Хоокер "теологију" је дефинирао као "науку о божанским стварима".[5] Алистер Е. МцГратх нуди специфично кршћанску дефиницију теологије: "Ако постоји само један Бог и ако је тај Бог 'Бог кршћана' (да се послужимо изричајем Тертулијана, писца из другог стољећа), тада су нарав и дјелокруг теологије поприлично добро одређени: теологија је промишљање о Богу којега кршћани штују и обожавају."[6] Теолози користе разне облике анализе и аргументације (филозофски, етнографски, хисторијски, духовни и друге) како би разумјели, објаснили, тестирали, критизирали, бранили или промовирали било коју од мноштва религијских тема. Теолог се теологијом бави како би:

  • дошао до дубљег и бољег разумијевања властите религијске традиције,[7]
  • боље разумио неку другу религијску традицију,[8]
  • успоређивао религијске традиције,[9]
  • бранио или правдао неку религијску традицију (апологија),
  • помогао реформу неке одређене традиције,[10]
  • помогао ширење неке религијске традиције,[11]
или
  • користио садржај неке традиције с циљем његове примјене на неку садашњу ситуацију или потребу,[12]
  • користио садржај неке традиције с циљем истраживања могућих начина тумачења свијета,[13] или
  • истраживао природу божанства без позивања на неку одређену традицију,
  • довео у питање (нпр. библијски критицизам) или се супротставио (нпр. нерелигиозност) одређеној религијској традицији или религијском свјетоназору.

Хисторија појма

уреди
 
Аугустин (354-430), латински теолог. Његови списи о слободној вољи и источном гријеху и даље су утјецајни у западном кршћанству.

Ријеч теологија је изворно из грчког језика. Грчка ријеч тхеологíа (θεολογία) је настала од ријечи тхеóс (θεός), у значењу: "Бог", и наставка -логíа (-λογία), у значењу: "говор", "учење", "наука" (изведеног из ријечи лóгос [λόγος] која значи: ријеч, говор, смисао, начело, закон, наука), те је преузета у латински као тхеологиа, а касније и у друге језике (енг. тхеологy, франц. тхéологие, шпањ. теологíа, тал. теологиа, њем. Тхеологие, рус. теоло́гия итд.). Значење које данас ова ријеч има у српскохрватском језику увелике овиси о значењу које су њени латински и грчки еквиваленти добили њиховом употребом у кршћанској патристици и средњовјековљу, иако се у новије вријеме овај појам користи и изван кршћанског контекста. Појам бога (тхеóс) у дефиницијама теологије у западноеуропској традицији је све донедавно био идентичан кршћанском појму Бога и теолози нису осјећали потребу да изричито наглашавају да се ради о кршћанском Богу. То се једноставно подразумијевало.[14]

Античка филозофија

уреди

Прву употребу термина тхеологíа (θεολογία) сусрећемо код грчког филозофа Платона, у дјелу Држава (Књига II, глава 18).[15] Он теологију одређује као продубљивање онога у што се вјерује, као рационално преиспитивање вјеровања у богове, дакле, као науку о боговима (у његово вријеме доминантан је био политеизам).

У свом дјелу Метафизика Аристотел је теоријску филозофију подијелио на математичку (матхематике), физичку (пхyсике) и теолошку (тхеологике), при чему се у овој посљедњој углавном бави метафизиком, која је, за Аристотела, обухваћала и расправу о божанској нарави.[16] Аристотел теологију назива "првом филозофијом", науком о апсолутном бићу, "првом покретачу", непроузрокованом. Појам "први покретач" код Аристотела идентичан је појму "бог", те ће касније бити много кориштен у кршћанској теологији.

Ослањајући се на грчке стоичке изворе, латински писац Варон је разликовао три облика теолошког дискурса: митски (бави се митовима о грчким боговима), рационални (филозофска анализа богова и козмологије) и грађански (бави се обредима и дужношћу вршења јавних религијских чинова).[17]

Библија

уреди

Ни у Старом ни у Новом завјету ријеч теологија се изричито не спомиње. Међутим, тхеологос, појам уско повезан с појом тхеологíа, јавља се једанпут у неким библијским рукописима у наслову Књиге Откривења: апокалyпсис иоанноу тоу тхеологоу, "откривење Ивана тхеологоса". Међутим, ријеч тхеологос се на том мјесту не односи на Ивана "теолога" у модерном српскохрватском значењу те ријечи, него – користећи мало друкчије значење коријена лóгос, не у смислу "рационалног дискурса" него у значењу "ријечи" или "поруке" – на онога тко говори ријечи Божје, логои тоу тхеоу.[18]

Рано кршћанство и патристика

уреди

Неки латински кршћански писци, међу којима су и Тертулијан и Аугустин, су прихватили Варонову троструку употребу,[19] иако је Аугустин појам теологија користио и у једноставном значењу "промишљања или расправе о божанству".[3]

Средњи вијек

уреди

У неким средњовјековним грчким и латинским изворима појам тхеологиа (у смислу "изношења или свједочанства Божјег наума") једноставно се односио на Библију.[20]

Латински писац Боетије почетком 6. стољећа користио је појам тхеологиа да означи један одсјек филозофије као предмет академског студија који се бави непокретном, нетјелесном стварношћу (насупрот одсјеку пхyсица који се бави тјелесним, покретним стварностима).[21] Боетијева дефиниција је утјецала на каснију латинску употребу.[22]

У сколастичким латинским изворима појам је добио значење рационалног студија доктрина кршћанске религије или (прецизније) академску дисциплину која је испитивала кохерентност и импликације језика и тврдњи Библије и теолошке традиције (при чему је за садржај традиције најчешће биле релевантне Сентенције Петра Ломбардског, које се пак ослањају на Црквене Оце.)[23] Теологија је тако постала "дисциплина светог наука, обухваћајући цјеловити кршћански наук, а не само наук о Богу."[6]

Ренесанса и касније

уреди

У ренесанси, поготово с фирентинским платонистичким апологетама Дантеове поезије, разликовање "поетичке теологије" (тхеологиа поетица) и "објављене" или библијске теологије послужит ће као темељ за оживљавање филозофије као знаности неовисне о теолошком ауторитету.

Од 17. стољећа наовамо, такођер је постало могуће користити појам "теологија" за проучавање религијских идеја и учења која нису специфично кршћанска (примјерице, у изразу "наравна теологија" који је означавао теологију утемељену на закључивању из природних чињеница неовисних о специфично кршћанској објави)[24] или идеја и учења која су својствена некој другој религији (види испод). Теологија тако постаје анализа религијских вјеровања.[25]

"Теологија" се данас у изведеном смислу може користити као назив за "систем теоретских принципа; (непрактичну или ригидну) идеологију"[26].

Карл Бартх појам теологије као "људског говора о Богу" проширује тако што му даје и телеолошко значење "Божјег говора људима".[27]

Алтернативни и сродни појмови

уреди

Атеологија

уреди

Појам "атеологија" сковали су атеистички писци тијеком 1960-их како би именовали систем вјеровања заснован на атеистичким претпоставкама.[25]

Теалогија

уреди

Будући да је грчка ријеч тхеóс мушког рода, чинило се да у себи садржи идеју Бога као мушкарца. Стога су неке феминистичке списатељице сковале појам "теалогија" (енг. тхеалогy, грч. тхеалогíа [θεαλογία], од ријечи тхеá [θεά], богиња, божица) како би нагласиле Божју женску димензију.[25]

Дивинитy

уреди

На енглеском говорном подручју употребљава се и ријеч дивинитy (дословно: "божанство", "дивинитет") која, уз то што означава Бога, такођер означава и "сустав мишљења који рационалним напором настоји осмислити Бога."[25]

Друге религије

уреди

У неким се академским теолошким круговима тврди да теологија представља активност својствену кршћанској религији и да се ријеч "теологија" треба искључиво користити у контексту кршћанске теологије, а да за сличне дискурсе у другим религијским традицијама треба користити неко друго име.[28] За неке је тај појам прикладан само за проучавање религија које штују неко божанство (тхеóс) и да претпоставља увјерење у могућност говора и мишљења о том божанству (у појму логíа) – те да је стога мање прикладан за религијске контексте који су друкчије организирани (религијама које немају божанства, или религијама које негирају могућност логичког проучавања таквих тема). ("Хијерологија" је предложена како алтернативни, опћенитији појам.)[29]

Слични дискурси

уреди

Будизам

уреди

Нека од академских истраживања унутар будизма посвећена разумском проучавању будистичког разумијевања свијета преферирају одредницу будистичка филозофија више него појам будистичка теологија, будући да у будизму не постоји исти концепт тхеóса. Јосе Игнацио Цабезон, који тврди да употреба појма "теологија" јест прикладна, то може тврдити само зато што према његовим ријечима: "Не сматрам да је теологија ограничена на дискурс о Богу... Појам 'теологија' не сматрам ограниченим на његово етимолошко значење. У том етимолошком смислу наравно да је будизам нетеолошки, будући да одбацује идеју Бога."[30]

Хиндуизам

уреди

Унутар хиндуистичке филозофије налазимо чврсту и древну традицију филозофске спекулације о нарави свемира, Бога (названог "Брахман", Параматма и Бхагаван у неким школама хиндуистичке мисли) и Атмана (душе). Санскртска ријеч за разне школе хиндуистичке филозофије је даршана ("виђење" или "гледиште"). Висхну теологија је стољећима у Индији била предмет проучавања многих штовалаца, филозофа и учењака, а у новије вријеме њоме се почео бавити низ европских академских институција, као што су Оксфордски центар за хинду студије и Бхактиведанта Цоллеге. Види такођер: Крисхнологија

Ислам

уреди

Исламска теолошка расправа паралелна кршћанској теолошкој расправи назива се "калам". Кршћанској теолошкој расправи бољи и прецизнији пандан ипак налазимо у истраживању и разради исламског права или "Фикху". "Калам... у муслиманској мисли не заузима водеће мјесто као што га теологија заузима у кршћанству. Да би се пронашао еквивалент 'теологији' у кршћанском смислу, потребно је посегнути у неколико дисциплина, у усул ал-фикх колико и у калам." (L. Гардет)[31]

Јудаизам

уреди

У јудаизму хисторијски недостатак политичког ауторитета значио је да се теолошка рефлексија већином одвијала унутар контекста жидовске заједнице и синагоге, а не унутар специјализираних академских институција. Унаточ томе, жидовска теологија је хисторијски била веома активна и изразито значајна за кршћанску и исламску теологију. Међутим, понекад се износе тврдње да, ако желимо повући паралелу између јудаизма и кршћанства, кршћанској теолошкој расправи боље одговара рабинска расправа о жидовском закону и жидовски библијски коментари.[32]

Теологија као академска дисциплина

уреди

Хисторија студирања теологије у високошколским установама стара је колико и хисторија самих тих установа. Примјерице, Таксила је била рано средиште ведског учења, вјеројатно од 6. стољећа прије нове ере или чак раније;[33] предмет проучавања Платонове академије, утемељене у Атени у 4. стољећу прије нове ере., биле су, чини се, и теолошке теме;[34] Таиxуе, кинеска царска школа, преносила је Конфуцијев наук од 2. стољећа пне.;[35] школа у Нисибису била је центар кршћанског учења од 4. стољећа нове ере;[36] Наланда у Индији је била мјесто будистичка висока школа барем од 5. или 6. стољећа нове ере;[37] а марокански Универзитет Ал-Караоуине је био центар исламског научавања од 10. стољећа,[38] једнако као и Универзитет Ал-Азхар у Каиру.[39]

Модерни западни универзитети су се развили из монастичких институција и (поготово) катедралних школа Западне Европе у развијеном средњем вијеку (види, примјерице: Универзитет у Бологни, Универзитет у Паризу и Универзитет у Оксфорду).[40] Од самог почетка, стога, изучавање кршћанске теологије било је централна компонента тих институција, једнако као и студиј црквеног или канонског права): универзитети су играли важну улогу у обучавању људи за црквене службе, помагању цркви у њеној потрази за разјашњењем и обраном свога наука, те у подршци законитим правима цркве пред притиском свјетовних владара.[41] На таквим универзитетима теолошки студиј је испрва био блиско повезан са животом вјере и цркве: он је хранио и њега је хранила пракса проповиједања, молитве и слављења мисе.[42]

У развијеном средњем вијеку теологија је, према томе, на универзитетима словила као најважнији предмет. Носила је титулу "краљице знаности" и представљала круну тривија и квадривија које су студирали млади мушкарци. То је значило да други предмети (укључујући филозофију) постоје првенствено зато да помогну теолошку мисао.[43]

Доминантно мјесто кршћанске теологије на универзитетима почело се доводити у питање у вријеме европског просвјетитељства, поготово у Њемачкој.[44] Други су предмети добили већу неовисност и престиж, те се у институцијама за које се све више сматрало да требају бити посвећене независном разуму доводило у питање мјесто дисциплине која је по свему судећи била везана за ауторитет неких одређених религијских традиција.[44]

Од почетка 19. стољећа на Западу се појавио низ различитих приступа теологији као академској дисциплини. Велик дио расправе о мјесту теологије на универзитетима или опћенитије унутар високошколског курикулума врти се око питања да ли су методе теологије прикладно теоретске и (у ширем смислу) знанствене или да ли, с друге стране, теологија од својих практиканата захтијева претходно опредјељење за вјеру, те да ли је то опредјељење у сукобу с академском слободом.[45]

Студиј теологије као припрема за кршћанску службу

уреди

У неким контекстима се сматра да високошколским институцијама теологија припада првенствено као облик професионалне обуке за кршћанску душобрижнику (свећеничку, министеријалну) службу. Ово је било и полазиште с којега је Фриедрицх Сцхлеиермацхер, либерални теолог, заговарао укључење теологије на новом Универзитету у Берлину 1810. године.[4]

Тако су, примјерице, у Њемачкој теолошки факултети на државним универзитетима обично везани за неку одређену деноминацију (протестантску или католичку), па такви факултети издају дипломе које се вежу уз одређену деноминацију (конфессионсгебунден) и нека се од мјеста у њиховом професорском збору попуњавају само припадницима те деноминације; они, уз то што доприносе "развоју и расту кршћанског знања", такођер "пружају академску обуку за будући клер и вјероучитеље у њемачким школама"[46].

У САД-у је неколико угледних колеџа и универзитета основано с циљем обуке кршћанских вјерских службеника. Харвард,[47] Универзитет Георгетоwн,[48] Универзитет у Бостону,[49] Yале[50] и Принцетон[51] су сви одреда приликом оснивања имали обуку клера као своју примарну сврху.

Сјеменишта и библијски колеџи и данас одржавају то савезништво између академског студија теологије и обуке за кршћанску службу. У САД-у за ово постоје бројни проминентни примјери (примјерице: Цатхолиц Тхеологицал Унион у Цхицагу, Градуате Тхеологицал Унион у Беркелеyу, Црисwелл Цоллеге у Далласу, Соутхерн Баптист Тхеологицал Семинарy у Лоуисвиллеу, Тринитy Евангелицал Дивинитy Сцхоол у Деерфиелду, Даллас Тхеологицал Семинарy и Ассемблиес оф Год Тхеологицал Семинарy у Спрингфиелду).

Теологија као самостална академска дисциплина

уреди

У другим се контекстима теологијом као академском дисциплином бави без формалне афилијације с неком одређеном црквом (иако поједини чланови особља могу имати везе с једном или више цркава), па стога ни министеријална обука не представља примарну сврху тих институција. Примјерице, такав случај налазимо на многим одсјецима универзитета у Уједињеном Краљевству, укључујући Одсјек теологије и религије на Универзитету у Еxетеру и Одсјек теологије и религијских студија на Универзитету у Леедсу.[52]

Теологија и религијске студије

уреди

У неким модерним контекстима се разликују теологија, за коју се сматра да укључује одређени степен прихваћања тврдњи религијске традиције која се проучава, и религијске студије, за које није потребно прихваћање вјере. Насупрот теологији, сматра се да је за религијске студије важно да питање истинитости или неистинитости проучаваних религијских традиција стоји изван подручја проучавања. Религијске студије се баве проучавањем хисторијских или сувремених пракси или идеја тих традиција користећи интелектуална средства и оквире који сами нису специфично везани за било коју религијску традицију, него се за њих обично сматра да су неутрални или секуларни.[53] У контекстима у којима је нагласак на оваквој врсти "религијских студија", примарни облици проучавања вјеројатно укључују сљедеће:

Понекад се сматра да су теологија и религијске студије у сукобу;[54] понекад се сматра да коегзистирају без озбиљних сукоба;[55] а понекад се нијече да између њих постоји икаква јасна граница.[56]

Критика

уреди

Теологију су још у античко доба критизирали скептици, а у новије доба присутна је секуларистичка и атеистичка критика теологије.

Филозофска критика

уреди

Могућност разумске расправе о божанскоме одавно је предмет спорења.

Протагора, већ у 5. стољећу пне., за којег се наводи да је протјеран из Атене због агностицизма по питању постојања богова, је рекао: "О боговима не могу знати нити да јесу нити да нису, нити какво је њима обличје: јер много тога спречава поуздано знање, нејасноћа [саме ствари] и краткоћа људског живота."[57]

Лорд Болингброке, енглески политичар и политички филозоф, у својим је политичким дјелима износио и своје ставове о теологији: "Теологија нажалост није религија. Теологија је знаност коју се с правом може успоредити с Пандорином кутијом. На врху леже многе добре ствари, но многе зле леже под њима које диљем свијета шире пошаст и пустош."[58]

Тхомас Паине, амерички револуционар, је у својој дводијелној књизи Доба разума (Тхе Аге оф Реасон) написао: "Студиј теологије, онакав какав је у кршћанским црквама, је студиј ничега, утемељен је на ничему, не почива ни на каквим принципима, не произлази ни из каквог ауторитета, не може ништа доказати и не допушта никаква закључка. Ништа се не може студирати као знаност, а да нема принципа на којима се темељи; а такав је случај с кршћанском теологијом, те је она стога студиј ничега."[59]

Лудwиг Феуербацх, атеистички филозоф, је у свом дјелу Принципи филозофије будућности покушао да разгради теологију: "Задаћа модерног доба била је реализација и хуманизација Бога – трансформација и разградња теологије у антропологију."[60] Ово је у складу с његовим ранијим дјелом, Бîти кршћанства (објављеном 1841), због којег му је било забрањено предавати у Њемачкој, а у којем је рекао да теологија представља "сплет контрадикција и обмана".[61]

Алфред Јулес Аyер, представник логичког позитивизма, у свом есеју "Критика етике и теологије" покушао је показати да су све изјаве о божанскоме бесмислене и да није могуће доказати ниједан божански атрибут. Написао је: "Данас је опћенито прихваћено, барем међу филозофима, да се постојање неког бића које има атрибуте који дефинирају бога било које неанимистичке религије не може демонстративно доказати... Сви изричаји о Божјој нарави су бесмислени."[62]

Филозоф Wалтер Кауфманн је у есеју "Против теологије" покушао разликовати теологију и религију опћенито. "Теологија, наравно, није религија; и велик дио религије је категорично антитеолошки... Стога не треба сматрати да напад на теологију нужно укључује и напад на религију. Религија може бити, и често је била, нетеолошка или чак антитеолошка." Међутим, Кауфманн је дошао до закључка да "кршћанство неизбјежно јест теолошка религија".[63]

Критичари теологије као академске дисциплине

уреди

Већ од 18. стољећа критичари доводе у питање прикладност теологије као академске дисциплине, а та се критика наставља и у 21. стољећу.[64]

Рицхард Даwкинс, истакнути члан покрета Нови атеизам, сматра да теологија није прикладан предмет на универзитетима зато што није знанствена, говорећи како "сада треба да се изнесу позитивни докази да [теологија] има икакав стваран садржај те да ли заслужује икакво мјесто на универзитетима данашњице."[65] Знаност је омогућила спектакуларна постигнућа, од истраживања свемира до развоја вакцина и других третмана инфекција који спашавају животе, док, по Даwкинсовом мишљењу, теологија није постигла ништа.[66]

Паул Зацхарy Мyерс, амерички еволутивни биолог, је теологију описао као "препредене бијеле старце" који измишљају рационализације за оно што лично желе да вјерују. Мyерс не види принципијелну разлику између међусобно протурјечних теологија различитих деноминација и секти, па чак ни религијских култова.[67]

Генерална критика

уреди

Цхарлес брадлаугх, амерички атеист из 19. стољећа, је сматрао да теологија људским бићима представља запреку постизању слободе.[68]

Роберт Греен Ингерсолл, амерички агностик из 19. стољећа, је изјавио да је, док је моћ била у рукама теолога, већина људи живјела у потлеушицама, а привилегирана неколицина имала палаче и катедрале. По Ингерсолловом мишљењу знаност, а не теологија, је она која је побољшала животни стандард људи. Ингерсолл је надаље сматрао да обучени теолози не закључују ништа боље од особе која претпоставља да враг мора постојати само зато што слике које га приказују тако добро одговарају његовом опису.[69]

Марк Тwаин је изјавио да неколико међусобно некомпатибилних религија тврди да су једина права религија те да људи скачу за врат једни другима зато што су сљедбеници друкчије теологије.[70]

Повезано

уреди

Референце

уреди
  1. ↑ "сем��нāр (...) 4. школа с интернатом у којој се образују будући свећеници; сјемениште", Хрватски језични портал (преузето 25. септембра/рујна 2013).
  2. ↑ Примјерице: Фрањевачка теологија Сарајево, високошколска установа босанских фрањеваца (службена wеб-страница).
  3. ↑ 3,0 3,1 Де цивитате Деи VIII. и. "де дивинитате ратионем сиве сермонем"
  4. ↑ 4,0 4,1 "Теологија", у: Иван Цвитковић, Рјечник религијских појмова, ДЕС, Сарајево 2005, стр. 447. (ИСБН 9958-728-59-1)
  5. ↑ Оф тхе Лаwс оф Еццлесиастицал Политy, 3.8.11 (ПДФ). Преузето 23. септембра/рујна 2013. (en)
  6. ↑ 6,0 6,1 Алистер Е. МцГратх, Увод у кршћанску теологију, Еx либрис, Ријека 2007, стр. 155.
  7. ↑ Види, нпр., Даниел L. Миглиоре, Фаитх Сеекинг Ундерстандинг: Ан Интродуцтион то Цхристиан Тхеологy, 2нд ед.(Гранд Рапидс: Еердманс, 2004). (en)
  8. ↑ Види, нпр., Мицхаел С. Коган, "Тоwард а Јеwисх Тхеологy оф Цхристианитy", у: Тхе Јоурнал оф Ецуменицал Студиес 32.1 (Wинтер 1995), 89–106. (en)
  9. ↑ Види, нпр., Давид Буррелл, Фреедом анд Цреатион ин Тхрее Традитионс (Нотре Даме: Университy оф Нотре Даме Пресс, 1994). (en)
  10. ↑ Види, нпр., Јохн Схелбy Спонг, Wхy Цхристианитy Муст Цханге ор Дие (Неw Yорк: Харпер Цоллинс, 2001). (en)
  11. ↑ Види, нпр., Дунцан Дормор ет ал (едс), Англицанисм, тхе Ансwер то Модернитy (Лондон: Цонтинуум, 2003). (en)
  12. ↑ Види, нпр., Тимотхy Горринге, Цриме, Цхангинг Социетy анд тхе Цхурцхес Сериес (Лондон:СПЦК, 2004). (en)
  13. ↑ Види, нпр., коментар Анне Хунт Оверзее о Рицœуровом (1913–2005) ставу о улози "теолога": "Паул Рицœур о теологу говори као о херменеутичару чија задаћа јест да интерпретира мултивалентне, богате метафоре које извиру из симболичних темеља традиције како би ти симболи могли поново 'говорити' нашој егзистенцијалној ситуацији." (Анне Хунт Оверзее, Тхе бодy дивине: тхе сyмбол оф тхе бодy ин тхе wоркс оф Теилхард де Цхардин анд Рāмāнуја, Цамбридге студиес ин религиоус традитионс 2 (Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, 1992), ИСБН 0-521-38516-4, ИСБН 978-0-521-38516-9, стр. 4. Извор: http://books.google.com.au/books?id=EiYEktsURVAC&printsec=frontcover&source=gbs_v2_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false, преузето 23. септембра/рујна 2013). (en)
  14. ↑ "Претпоставка да постоји само један бог те да је тај бог истовјетан кршћанскому Богу постала је толико проширена да је у Еуропи до ранога средњега вијека постала сама по себи разумљивом." (Алистер Е. МцГратх, Увод у кршћанску теологију, Еx либрис, Ријека 2007, стр. 155.)
  15. ↑ "Лидделл анд Сцотт'с Греек-Енглисх Леxицон''. (en)
  16. ↑ Аристотел, Метафизика.
  17. ↑ Навод из: Аугустин, Де цивитате Деи, књига 6, глава 5.
  18. ↑ Овај се наслов јавља поприлично касно у рукописној традицији Књиге Откривења: најранија два цитата дата у библијском коментару Давида Аунеа, Wорд Библицал Цомментарy 52: Ревелатион 1–5 (Даллас: Wорд Боокс, 1997), су оба из 11. стољећа – Грегорy 325/Хоскиер 9 анд Грегорy 1006/Хоскиер 215. Међутим, овакав наслов циркулира већ у 6. стољећу – види: Аллен Брент, "Јохн ас тхеологос: тхе империал мyстериес анд тхе Апоцалyпсе", Јоурнал фор тхе Студy оф тхе Неw Тестамент 75 (1999), 87–102. (en)
  19. ↑ Види: Аугустин, Де цивитате Деи, књига 6, глава 5; Тертулијан, Ад Натионес, књига 2, глава 1.
  20. ↑ Хуго од Св. Виктора, Цомментариорум ин Хиерарцхиам Цоелестем, Еxпоситио либри 9: "тхеологиа, ид ест, дивина Сцриптура" (у: Мигне, Патрологиа Латина вол.175, 1091Ц). ((лат.))
  21. ↑ "Боетхиус, Он тхе Холy Тринитy" (ПДФ). Преузето 23. септембра/рујна 2013. (en)
  22. ↑ Г. Р. Еванс, Олд Артс анд Неw Тхеологy: Тхе Бегиннингс оф Тхеологy ас ан Ацадемиц Дисциплине (Оxфорд: Цларендон Пресс, 1980), стр. 31-32. (en)
  23. ↑ Примјерице, наслов дјела Петра Абеларда Тхеологиа Цхристиана и, можда најзнаменитије теолошко дјело, Сумма Тхеологица Томе Аквинског.
  24. ↑ Тако у: Оxфорд Енглисх Дицтионарy, сенсе 1. (en)
  25. ↑ 25,0 25,1 25,2 25,3 Алистер Е. МцГратх, Увод у кршћанску теологију, Еx либрис, Ријека 2007, стр. 156.
  26. ↑ Тако теологију, између осталог, дефинира: Оxфорд Енглисх Дицтионарy, 1989, 'Тхеологy' сенсе 1(д), и 'Тхеологицал' сенсе А.3; најранија забиљежена употреба појма теологија у том смислу забиљежена је 1959 у: Тимес Литерарy Супплемент 5 Јуне 329/4: "Тхе 'тхеологицал' аппроацх то Совиет Марxисм ... провес ин тхе лонг рун унсатисфацторy." ("'Теолошки' приступ совјетском марксизму... се на дуге стазе показује незадовољавајућим." (en)
  27. ↑ "Готтес Реде зу ден Менсцхен" (види: Библисцхе (цхристлицх – јüдисцхе) Готтесбилдер, преузето 24. септембра/рујна 2013.) (de)
  28. ↑ Види. примјерице, првотну реакцију Дхармацхариа Нагаприyе у његовој рецензији Архивирано 2011-03-26 на Wаyбацк Мацхине-у књиге Јацксона анд Макраснкyја Буддхист Тхеологy (Лондон: Цурзон, 2000) у часопису Wестерн Буддхист Ревиеw 3. (en)
  29. ↑ Нпр., предложио га је Е. Гоблет д'Алвиелла 1908.; види: Алан Х. Јонес, Индепенденце анд Еxегесис: Тхе Студy оф Еарлy Цхристианитy ин тхе Wорк оф Алфред Лоисy (1857–1940), Цхарлес Гуигнеберт (1857 [и.е. 1867]–1939), анд Маурице Гогуел (1880–1955) (Мохр Сиебецк, 1983), стр. 194. (en)
  30. ↑ Јосе Игнацио Цабезон, "Буддхист Тхеологy ин тхе Ацадемy", у: Рогер Јацксон и Јохн Ј. Макранскy, Буддхист Тхеологy: Цритицал Рефлецтионс бy Цонтемпорарy Буддхист Сцхоларс (Лондон: Роутледге, 1999), стр. 25–52. (en)
  31. ↑ L. Гардет, "Илм ал-калам", у: П.Ј. Беарман ет ал (ур.), Тхе Енцyцлопедиа оф Ислам, (Леиден: Конинклијке Брилл НВ, 1999).
  32. ↑ Ранди Расхковер, "А Цалл фор Јеwисх Тхеологy", Цроссцуррентс, зима 1999, почиње овако: "Често се тврди да, за разлику од кршћанства, јудаизам представља традицију дјеловања те нема некакву стриктну теолошку традицију. Темељна увјерења јудаизма су неодвојива од свога халахичког опслуживања (низа закона које је Жидовима објавио Бог), усађена и претпостављена тим начином живљења онако како се он живи и учи."
  33. ↑ Тимотхy Реаган, Нон-Wестерн Едуцатионал Традитионс: Алтернативе Аппроацхес то Едуцатионал Тхоугхт анд Працтице, 3рд едитион (Лаwренце Ерлбаум: 2004), стр. 185; Сунна Цхитнис, "Хигхер Едуцатион", у: Веена Дас (ур.), Тхе Оxфорд Индиа Цомпанион то Социологy анд Социал Антхропологy (Неw Делхи: Оxфорд Университy Пресс, 2003), стр. 1032-1056: стр. 1036 сугерира ранији датум; опрезнија процјена је донесена у: Хартмут Сцхарфе, Едуцатион ин Анциент Индиа (Леиден: Брилл, 2002), стр. 140-142. (en)
  34. ↑ Јохн Диллон, Тхе Хеирс оф Плато: А Студy ин тхе Олд Ацадемy, 347–274БЦ (Оxфорд: ОУП, 2003). (en)
  35. ↑ Xинзхонг Yао, Ан Интродуцтион то Цонфуцианисм (Цамбридге: ЦУП, 2000), стр. 50. (en)
  36. ↑ Адам Х. Бецкер, Тхе Феар оф Год анд тхе Бегиннинг оф Wисдом: Тхе Сцхоол оф Нисибис анд тхе Девелопмент оф Сцхоластиц Цултуре ин Лате Антиqуе Месопотамиа (Университy оф Пеннсyлваниа Пресс, 2006); види такођер: Тхе Сцхоол оф Нисибис на wеб-страници Несториан.орг. (en)
  37. ↑ Хартмут Сцхарфе, Едуцатион ин Анциент Индиа (Леиден: Брилл, 2002), стр.149. (en)
  38. ↑ Џамија Ал-Qараwиyyин је основана 859. године, но "иако је подука у џамији вјеројатно почела с оснутком џамије, тек се... крајем десетог стољећа о њој проширио глас као центру поучавања како у религијским тако и у секуларним знаностима." Y. Г-M. Лулат, А Хисторy оф Африцан Хигхер Едуцатион фром Антиqуитy то тхе Пресент: А Цритицал Сyнтхесис (Греенwоод, 2005), стр. 71. (en)
  39. ↑ Андреw Беаттие, Цаиро: А Цултурал Хисторy (Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс, 2005), стр. 101. (en)
  40. ↑ Wалтер Рüегг, А Хисторy оф тхе Университy ин Еуропе, вол.1, ед. Х. де Риддер-Сyмоенс, Университиес ин тхе Миддле Агес (Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, 2003). (en)
  41. ↑ Wалтер Рüегг, "Тхемес", у: Wалтер Рüегг, А Хисторy оф тхе Университy ин Еуропе, вол.1, ед. Х. де Риддер-Сyмоенс, Университиес ин тхе Миддле Агес (Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, 2003), стр. 3-34: стр. 15–16. (en)
  42. ↑ Види: Гавин D'Цоста, Тхеологy ин тхе Публиц Сqуаре: Цхурцх, Ацадемy анд Натион (Оxфорд: Блацкwелл, 2005), глава 1. (en)
  43. ↑ Тхомас Алберт Хоwард, Протестант Тхеологy анд тхе Макинг оф тхе Модерн Герман Университy (Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 2006), стр. 56: "Филозофија, сциентиа сциентарум у једном смислу, је, у другом, приказивана као понизна 'слушкиња теологије'." (en)
  44. ↑ 44,0 44,1 Види: Тхомас Алберт Хоwард, Протестант Тхеологy анд тхе Макинг оф тхе Модерн Герман Университy (Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 2006). (en)
  45. ↑ Види: Тхомас Алберт Хоwард, Протестант Тхеологy анд тхе Макинг оф тхе Модерн Герман Университy (Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 2006); Ханс W. Фреи, Тyпес оф Цхристиан Тхеологy, ед. Wиллиам C. Плацхер анд Георге Хунсингер (Неw Хавен, ЦТ: Yале Университy Пресс, 1992); Гавин D'Цоста, Тхеологy ин тхе Публиц Сqуаре: Цхурцх, Ацадемy анд Натион (Оxфорд: Блацкwелл, 2005); Јамес W. МцЦлендон, Сyстематиц Тхеологy 3: Wитнесс (Насхвилле, ТН: Абингдон, 2000), глава 10: "Тхеологy анд тхе Университy". (en)
  46. ↑ Реинхард Г. Кратз, "Ацадемиц Тхеологy ин Германy", у: Религион 32.2 (2002): стр. 113-116. (en)
  47. ↑ "Примарна сврха Колеџа Харвард је била, у складу с тим, обука клера." Но "школа је служила двострукој сврси, обучавајући мушкарце и за друге професије." - Георге M. Марсден, Тхе Соул оф тхе Америцан Университy: Фром Протестант Естаблисхмент то Естаблисхед Нонбелиеф (Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс, 1994), стр. 41.
  48. ↑ Георгетоwн је била језуитска установа првенствено основана како би производила образоване католике од којих би неки могли наставити сјеменишно образовање за свећеника. Види: Роберт Емметт Цурран, Лео Ј. О’Донован, Тхе Бицентенниал Хисторy оф Георгетоwн Университy: Фром Ацадемy то Университy 1789–1889 (Георгетоwн: Георгетоwн Университy Пресс, 1961), Први дио.
  49. ↑ Универзитет у Бостону је настао од Бостонске теолошке школе, методистичког сјеменишта. Види: Бостон Университy Информатион Центер, "Хисторy – Тхе Еарлy Yеарс"
  50. ↑ У оригиналној повељи Универзитета Yале из 1701. стоји да је његова сврха "Искрени поглед и жар за уздржавање и ширење кршћанске протестантске религије насљедовањем учених и правовјерних" те да се "млади могу подучавати у умијећима и знаностима (и) да по благослову Свемогућег Бога буду обучени за јавну службу како у Цркви тако и у грађанској држави". "Тхе Цхартер оф тхе Цоллегиате Сцхоол, Оцтобер 1701", у: Франклин Боwдитцх Деxтер, Доцументарy Хисторy оф Yале Университy, Ундер тхе Оригинал Цхартер оф тхе Цоллегиате Сцхоол оф Цоннецтицут 1701–1745 (Неw Хавен, ЦТ: Yале Университy Пресс, 1916); доступно на интернету овдје. (en)
  51. ↑ На Принцетону, један од оснивача (вјеројатно Ебенеезер Пембертон) је око 1750. написао: "Иако је наша главна накана била да подигнемо сјемениште за образовање Службеника Еванђеља, ипак се надамо да ће оно бити корисно и другим ученим звањима - украсима како Државе тако и Цркве. Стога предлажемо да се изради образовни план онолико опширан колико нам то околности дозвољавају." Цитат из: Алеxандер Леитцх, А Принцетон Цомпанион Архивирано 2015-08-26 на Wаyбацк Мацхине-у (Принцетон Университy Пресс, 1978).
  52. ↑ Види страницу "Wхy Студy Тхеологy?" ("Зашто студирати теологију?") на wеб-страници Универзитета у Еxетеру (преузето 24. септембра/рујна 2013.) и страницу "Абоут ус" Архивирано 2013-09-30 на Wаyбацк Мацхине-у ("О нама") на wеб-страници Универзитета у Леедсу. (en)
  53. ↑ Види, примјерице: Доналд Wиебе, Тхе Политицс оф Религиоус Студиес: Тхе Цонтинуинг Цонфлицт wитх Тхеологy ин тхе Ацадемy (Неw Yорк: Палграве Мацмиллиан, 2000). (en)
  54. ↑ Види: К. L. Кнолл, "Тхе Етхицс оф Беинг а Тхеологиан", Цхроницле оф Хигхер Едуцатион, 27. јули/српањ 2009. (en)
  55. ↑ Види: Давид Форд, "Тхеологy анд Религиоус Студиес фор а Мултифаитх анд Сецулар Социетy", у: ин D. L. Бирд и Симон Г. Смитх (уредници), Тхеологy анд Религиоус Студиес ин Хигхер Едуцатион (Лондон: Цонтинуум, 2009). (en)
  56. ↑ Тимотхy Фитзгералд, Тхе Идеологy оф Религиоус Студиес (Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 2000). (en)
  57. ↑ Протагора, фрагмент 4, из дјела О боговима (Περὶ θεῶν). (el)
  58. ↑ Тхе пхилосопхицал wоркс оф Лорд Болингброке, свезак 3, стр. 396. (en)
  59. ↑ Тхомас Паине, Тхе Аге оф Реасон, преузето из: Пхилип С. Фонер (ур.), "Тхе Лифе анд Мајор Wритингс оф Тхомас Паине", Тхе Цитадел Пресс, Неw Yорк 1945, стр. 601. (en)
  60. ↑ Лудwиг Феуербацх, Принциплес оф тхе Пхилосопхy оф тхе Футуре, транс. Манфред Х. Вогел, (Индианаполис, Хацкетт Публисхинг Цомпанy, 1986) стр. 5. (en)
  61. ↑ Лудwиг Феуербацх, Тхе Ессенце оф Цхристианитy, транс. Георге Елиот, (Амхерст, Неw Yорк, Прометхеус Боокс, 1989) Префаце, стр. XVI. (en)
  62. ↑ Алфред Јулес Аyер, Лангуаге, Трутх анд Логиц, (Неw Yорк, Довер Публицатионс, 1936) стр. 114–115. (en)
  63. ↑ Wалтер Кауфманн, Тхе Фаитх оф а Херетиц, (Гарден Цитy, Неw Yорк, Анцхор Боокс, 1963) стр. 114, 127–128, 130. (en)
  64. ↑ Герард Лоугхлин. "Тхеологy ин тхе университy". Ццо.цамбридге.орг. Преузето 29. септембра/рујна 2013. (en)
  65. ↑ Рицхард Даwкинс, "Леттерс: Тхеологy хас но плаце ин а университy" Архивирано 2013-10-29 на Wаyбацк Мацхине-у, на: www.рицхарддаwкинс.нет (преузето 29. септембра/рујна 2013). (en)
  66. ↑ Рицхард Даwкинс, "Тхе Емптинесс оф Тхеологy" Архивирано 2013-10-29 на Wаyбацк Мацхине-у, на: www.рицхарддаwкинс.нет. 2006-05-10. Ретриевед 2012-11-11.
  67. ↑ Објавио П. З. Мyерс 9. јула/српња 2011., "Море сопхистицатед тхеологy", на: www.сциенцеблогс.цом (преузето: 29. септембра/рујна 2013). (en)
  68. ↑ "Цхарлес Брадлаугх (1833-1891)" Архивирано 2013-05-01 на Wаyбацк Мацхине-у, на: www.поситивеатхеисм.орг (преузето: 29. септембра/рујна 2013). (en)
  69. ↑ "Роберт Греен Ингерсолл" Архивирано 2012-08-05 на Wаyбацк Мацхине-у, на: www.поситивеатхеисм.орг (преузето: 29. септембра/рујна 2013). (en)
  70. ↑ "Дирецторy оф Марк Тwаин'с маxимс, qуотатионс, анд вариоус опинионс". Тwаинqуотес.цом. 1902-11-28. (преузето 29. септембра/рујна 2013). (en)

Литература

уреди
  • Карл Рахнер и Херберт Воргримлер, Теолошки рјечник, Форум богослова Ђаково, Ђаково 1992.
  • Карл Рахнер, Темељи кршћанске вјере: Увод у појам кршћанства, Еx либрис, Ријека 2007, ИСБН 978-953-6932-28-3
  • Алистер Е. МцГратх, Увод у кршћанску теологију, Еx либрис, Ријека 2007, ИСБН 978-953-6932-24-5
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Teologija&oldid=41873127”