Врста

Врста (лат. специес) је у биологији основна јединица биолошке разноврсности. У научној класификацији, врсти се даје двојно латинско име: род (генус) се ставља први, након чега слиједи посебан епитет. На примјер, људи припадају роду хомо и врсти хомо сапиенс; према томе, име врсте је сасвим биномијално, тј. двоимено, дакле оно се не састоји само од другог израза (посебног епитета). Двоимени (биномијални), као и већину других чисто формалних аспеката биолошких кодова номенклатуре, формализовао је током 1700-их Царолус Линнаеус, тако да се они сада зову "Линнаеусов систем". У то вријеме, за врсте се сматрало да представљају независне стваралачке чинове Бога, па су према томе узимане као објективно стварне и непромјенљиве.

Након појављивања теорије еволуције, поимање врста је прошло кроз огромне промјене у биологији, мада је сагласност о дефиницији ријечи тек требало донијети. Најцитиранију дефиницију "врсте" по први пут је сковао Ернст Маyр. Према тој дефиницији, названој појам биолошких врста или појам изолације врста, врсте су "скупине стварних или могућих природних размножавања унутар популација које су репродуктивно изоловане од других таквих скупина". Међутим, многи други појмови врста су такођер кориштени.

Уобичајена дефиниција одређује врсту као "групу природних популација расплодно изолираних од других група". Расплодна изолираност значи да јединке тих популација из неког разлога међусобно сполно не размножавају, односно да њихово евентуално потомство није плодно. Из тог разлога не постоји значајан пријенос гена из једне популације у другу, па се популације временом генетски и морфолошки удаљују. Примјерице, коњ (Еqуус цабаллус) и магарица (Еqуус асинус) су генетски довољно блиски да могу створити заједничког потомство, али то потомство редовито није плодно, због чега се коњ и магарац сматрају одвојеним врстама.

Научно име врсте пожељно је ставити у курзиву.