Агригенто
Агригенто
| |
|---|---|
.JPG) | |
| Координате: 37°19′Н 13°35′Е / 37.317°Н 13.583°Е | |
| Држава |  Италија
|
| Регија | Сицилија |
| Провинција | Агригенто |
| Фразионе | Фонтанелле, Гиардина Галлотти, Монсеррато, Монтаперто, Сан Леоне, Виллаггио Ла Логгиа, Виллаггио Мосè, Виллаггио Перуззо, Вилласета |
| Власт | |
| - Градоначелник | Лилло Фиретто |
| Површина | |
| - Укупна | 245 км²[1] |
| Висина | 230 м[1] |
| Становништво (2017) | |
| - Град | 59.329[1] |
| - Густоћа | 242.6 ст/км²[1] |
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
| Поштански број | 92100 |
| Позивни број | 0922 |
| Карта | |
  Агригенто Позиција Агригента у Италији | |
Агригенто (сицилијански: Гиргенти или Гиургенти) је талијански град и опћина (цомуне) од 59.329 становника[1] у Агригентској провинцији на Сицилији.
Географија
[уреди | уреди извор]Агригенто се налази на југозападу Сицилије, удаљен око 4 км обале Медитерана. Агригенто административни центар истоимене Агригентске провинције и бискупско сједиште.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Античку колонију (грчки: Акрагас) основали су Дорани у 6. вијеку пне. Акрагас је био и родно мјесто филозофа Емпедокла.[2] Године 480. пне. Акрагас је у савезу са Сиракузом крај Химере побиједио Картажане. Картажани разарају град 406. пне., а град страдава и за Пунских ратова. Римљани су 210. пне. заузели га Акрагас и презвали у Агригентум (латински).
У средњем вијеку освајали су га Бизантинци, Сарацени (који га прозивају Керкент) и Нормани који су основали бискупију и подигли велебне цркве у 13. вијеку и катедралу у Агригенту (14. вијек). Становници Агригента су 1860. одушевљено подржали Гарибалдија у његовом потхвату за уједињењем Италије (Рисоргименто). За Другом свјетског рата је код Агригента у јулу 1943 извршен десант на Сицилију. Агригенто је страдао у страшним клизиштима тла 1944. и 1966. у којима су погинуле тисуће људи.
Археолошка зона Агригенто
[уреди | уреди извор]| Археолошка зона Агригенто | |
|---|---|
 Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
.jpg) | |
| Италија | |
| Регистриран: | 1997. |
| Врста: | културно добро |
| Мјерило: | и, ии, иии, ив |
| Угроженост: | но |
| Референца: | УНЕСЦО |
У Агригенту се налазе богати археолошки остаци, посебно из доба античке Грчке, попут зидина и седам дорских храмова из 6. и 5. вијека пне. пореданих на каменој тераси (Валле деи Темпли тј. Долина храмова) који се од 1997. налазе на УНЕСЦО-вом попису свјетске баштине.
Поред Тезејева храма у Атени и Херина у Паестуму, Конкордијин храм у Агригенту је најбоље сачуван грчки храм. Он је један од посљедњих саграђених у Великој Грчкој (Магна Грециа), а његовом очувању помогла је чињеница да је претворен у кршћанску цркву 597. те се у њеној околици налазе бројне катакомбе.
Остали храмови су ичувани само фрагментарно, због многих потреса и одношења камена за друге потребе. Највећи је био храм Олимпијског Зеуса који је био посвећен битци на Химери 480. пне. Вјерује се како је он био највећи дорски храм икада изграђен. Храмови посвећени Хефесту, Хераклу и Асклепију, као и светишта Деметре и Перзефоне (познати као храмови Кастора и Полукса) су уништени у пожару који су запалили Картажани 406. пне.
-
Конкордијин храм -
Херин храм -
Јунонин храм -
Пали Атлас с храма Олимпијског Зеуса -
Градска врата Порта ди Понте -
Норманска катедрала св. Герланда из 14. ст. -
Барокна црква св. Ловре -
Родна кућа L. Пиранделла
У околици града налазе се и дјела попут шпиљског Деметриног храма изнад којег је изграђена црква Сан Биагио, те хеленистички надгробни споменик знан као Тхеронова гробница, на који је у 13. вијеку додана црква св. Николе. Од средњовјековних грађевина сачуване су катедрала (14. вијек) и црква Свете Марије од Грка (13. вијек) која се налази на мјесту древног грчког храма, од чега је и добила име.
Економија
[уреди | уреди извор]У околици града развијена је пољопривреда, рудници сумпора и поташе, прехрамбена индустрија и туризам.
Истакнуте личности
[уреди | уреди извор]У Цонтради Каос, недалеко од Агригента, рођен је Луиги Пиранделло, драматичар и добитник Нобелове награде за књижевност.
