Алпе
За остале употребе, в. Алпе (разврставање).
„Алпи” преусмјерава овдје. За насеље у Италији у провинцији Верона, в. Алпи, Верона.| Алпе | ||
|---|---|---|
| Дио Алпско-хималајског система | ||
 Карта Алпа | ||
| Дужина масива: | 1200 км | |
| Ширина масива: | 150 км | |
| Површина масива: | 207.000[1] км² | |
| Највиши врх: | Монт Бланц (4807[2] м) | |
| Заштићене области: | ||
| Држава: |  Француска Швицарска Италија Њемачка Лихтенштајн Аустрија Словенија
| |
Алпе (њемачки: Алпен, талијански: Алпи, француски: Алпес, романш: Алпс, словенски: Алпе) ��у планински масив између Средње и Јужне Европе.
Географија
[уреди | уреди извор]Масив је широк неких 150 км, а дуг 1200 км од обала Медитерана поред Нице до Дунава код Беча.[1] Бројни врхови тог масива имају преко 4000 метара, а највиши је Монт Бланц на граници Италије и Француске висок 4807 метара.[2]
Централни планински низ изграђен је од старих кристаличних стијене, а сјеверни и јужни ланци из мезозојских и карбонатних стијена (вапненци и доломити), које су издигнуте тзв. алпским набирањем (алпском орогенезом).
Данашни облик Алпе су добиле плеистоценском глацијацијом. Сњежна граница је на висини 2700 - 2800 м, па због тог по Алпама још увијек има пуно глечера, а највећи је Алетсцх.
Западне Алпе
[уреди | уреди извор]
Монт Бланц је с висином од 4810 м највиши врх у Француској и други по величини у Еуропи. Дуго је година навођен и као највиши врх Еуропе, но тумачењем одређења Еуропе као континента од Атлантског оцеана до Урала и Кавказа, која су у посљедње вријеме опет постала актуална, Елбрус му је одузео тај наслов.
Највећи глечер Алпа је Алетсцх (23 x 1,5 x 0,9 км) на швицарској планини Јунгфрау (4270 м). Арена Сардона или Навлака Гларус је највећа навлака (повратни расјед који настаје скоро хоризонталним падом површинског тла) на Алпама која се такођер налази у источној Швицарској. Фурка Пасс је високи цестовни планински пријевој у Швицарским алпама на надморској висини од 2.436 метара који Фурка тунелом (дуљине 15,4 км) спаја Глетсцх и Валаис са Реалпом у Кантону Ури. У његовој близини се налази Глечер Рхôне који је извор ријеке Рхôне и један од главних дотока Женевског језера. Симплонски пријевој је 2.008 метара висок планински пријевој између Пенинских и Лепонтинских Алпа који повезује Бриг-Глис у кантону Валаис с Домодоссолом у талијанској регији Пијемонт.
Маттерхорн, Монте Цервино или Монт Цервин, је планина на граници између Швицарске и Италије (Пенинске Алпе), висине 4478 метара, који је посљедњи од виших врхова Алпа који је освојен.
Источне Алпе
[уреди | уреди извор]Швапска Јура или Швапске Алпе су кршно-шумовито брдско подручје у југозападној Њемачкој, у савезној држави Баден-Wüрттемберг. Дужина горја износи око 200 километара, ширина у просјеку приближно 40 километара, а највиши врх је Лемберг (1015 м).
Хохер Дацхстеин је кршка планина, други највиши врх Сјеверних кршких Алпа. Налази се на граници двије аустријске савезне државе, Горња Аустрија и Штајерска (аустријска савезна држава), у којима је он највиши врх (2.995 м). Дијелови његовог масива леже и у аустријској савезној држави Салзбург, те ју често зову "Планином трију држава" (њемачки: Дреи-Лäндер-Берг). Највећи глечер у Аустрији, Пастерзе, лежи у подножју највишег аустријског врха, Гроссглоцкнера (3798 м) који је дио планинског вијенца Високог Тауерна. Оетзталске Алпе су планински масив и природна граница Италије и Аустрије. Највиши врх је Wилдспитзе (3774 м), који је и уједно други по величини врх у Аустрији иза Гроссглоцкнера.
Доломити или Доломитске Алпе су планински масив у источним Алпама у сјевероисточној Италији; по њима је прозван камен доломит.
Јулијске Алпе су скупина планина у јужном дијелу Алпа, у сјеверозападној Словенији и у сјевероисточној Италији, а име су добиле по Гају Јулију Цезару. Највиши врх Јулијских Алпа је Триглав с 2864 метара надморсе висине, који је уједно и највиши врх Словеније.
Привреда
[уреди | уреди извор]Највеће привредно значење имају шуме, сточарство и туризам, а значајно је и рудно богатство (жељезо, угљен, никал, олово, сол и др.). С више цестовних и жељезничких веза преко Алпа повезане су Средња и Јужна Европа. Најдужи тунели су Симплонски тунел (20 км) и Базни тунел Готтхард (57 км).
