Ананим

Ананим (грч.) псеудоним је од унатраг читаног имена, презимена или имена и презимена (нпр. Ремарqуе од Крамер, Yма Сумац од Амy Цамус, Оруђ Кечирасаб од Ђуро Басаричек).

Аутор у свијету познате књиге "Богови, гробови и учењаци", њемачки новинар Курт Wилхелм Марек (1915-1972), окренуо је своје презиме и слово К, које му се није свидјело, промијенио у C па је тако постао ен:C. W. Церам.

Псеудоними могу бити и палиндроми других ријечи (а не само имена или презимена). Такве псеудониме могли бисмо називати палиндромонимима. Француски маршал Јосепх Јацqуес Цéсаире Јоффре (Жозеф Жак Сезар Жофр) конспиративно се у I. свјетском рату потписивао као Селим, што је палиндром од Милес, тј. војник. Шаховски писац Хеинрицх Фраенкел узео је за свој псеудоним палиндром имена шаховске божице Цаиссе и тако постао Ассиац^[1].

Ананима има и међу енигматима: Етна (Анте Шимичић), Кифер (Рефик Хусеџиновић), Овалс (Славо Стојковић), Шалутрам (Маријан Мартулаш), Штеф Аксахорп (Стјепан Прохаска).

Псеудоним Нарвижоб Божидара Враницког палиндром је његовог другог псеудонима Боживран, који је настао спајањем почетних дијелова имена и презимена.

Новинар и енигмат Вјеко Худолин потписује се и псеудонимом Милодух, који је настао палиндромним читањем његовог презимена Худолин, уз измјену посљедњег слова н у м да би се добио назив биљке милодух.

• Братољуб Клаић: "Велики рјечник страних ријечи".
• Стјепан Хорват (енигмат): Лексикон загонетача Југославије, Бјеловар, 1979.
• Мирослав Шантек: Загонетке анаграм и палиндром, Бјеловар, 1975. (стр. 60)
• Јован Недић: "Псеудоним", Скандифеникс, ..., 330, 16 - Ријека, 10. XI. 2005.