Атласке планине

Атлас
Дио
Положај масива Атлас у Африци
Дужина масива:	2.500 км
Ширина масива:	км
Површина масива:	км²
Највиши врх:	Џабал Тубкал (4167 м)
Заштићене области:
Држава:	Мароко  Алжир  Тунис

Атлас (берберски: идурар н Ватлас, арапски جبال الأطلس) је планински масив у Сјеверној Африци, који се протеже се уз обале Атлантског оцеана и Средоземног мора у дуљини од 2.500 км, преко држава Мароко, Алжир и Тунис. Џабал Тубкал, највиши врх Атласа, налази се на планини Тубкал у сјеверозападном Мароку и висок је 4.167 м. Атлас раздваја Медитеран и атлантско приморје од Сахарске пустиње. По горама Атласа живе углавном Бербери.

Масив је своје европско име добио по диву Атласу из грчке митологије који је на својим леђима држао небески свод. За старогрчке писце Хомера и Херодота, масив Атлас представљао је западну границу свијета.

Атлас је набрано горје, које се формирало током три геолошке ере Земљине геолошке прошлости. За вријеме прве тектонске деформације, издигао се само масив Анти Атлас у палеозоику (~300 милијуна година), због судара тектонских плоча Сјеверне Америке, Европе и Африке, које су прије биле повезане.

Друга фаза одвијала се током мезозоика (прије ~65 милијуна година) кад се повећала и растегла Земљина кора и кад су се раздвојили континенти. Већина стијена дадашњег Високог Атласа била су на дну оцеана у то вријеме.

Коначно у раздобљу терцијара (прије ~65 милијуна до 1,8 милијуна година), формирао се Атлас каквог данас познајемо, кад су се судариле плоче Европе и Африке на јужном крају Иберијског полуотока.^[1]Тај судар је изгледа само један од узрока настајања Атласа, као и за затварање Гибралтарског тјеснаца и формирања Алпа и Пиринеја. Недавне студије указују на то да су процеси у дубини Земљине коре можда одговорни за уздизање Високог и Средњег Атласа.^[2][3]

Због сударања плоча Европе и Африке Атлас је још увијек тектонски врло активан, на што указују чести потреси, од којих је најкатастрофалнији био онај у мароканском Агадиру 1960. кад је погинуло 15.000 људи.^[4] У срцу масива Тел Атлас лежи град Блида, који данас има 265.000 становника, он је у 19. вијеку, два пута порушен у катастрофалним потресима. Алжирски град Шалиф од 235.000 становника, погодио је 1954., потрес у којем је погинуло 1.500 људи^[5], а 1980. потрес јачине 7,3 ступњева по Рицхтеровој љествици, тад је погинуло 5.000 (у првим извјештајима 20.000 људи).^[5]

Масив Атлас се састоји од пет масива, који су међусобно повезани, и могу се подијелити у четири групе од запада према истоку:

• Анти Атлас, Високи Атлас и Средњи Атлас, који се налазе у Мароку
• Сахарски Атлас у Алжиру
• Тел Атлас (Алжир, Тунис).
• Масив Аурес (Алжир, Тунис) на истоку, гдје се масиви поново спајају.

Масив Анти Атлас, дуг око 500 км, протеже се од Атлантског оцеана на југозападу Марока према сјевероистоку до града Варзазате и даље источно до града Тафилалт. На југу граничи са Сахаром. Крајња источна точка масива Анти Атлас су планине Џебел Саро које се спајају с масивом Високи Атлас. Највиши врх овог масива висок је 2.531 м.

Масив Високи Атлас лежи у средини Марока, простире се атлантске обале на југозападу, до мароканско-алжирске границе на сјевероистоку у дуљини од 700 км с низом врхова, од којих њих десет има већу висину од 4000 метара.^[1] Код атлантске обале на југозападу нагло се уздиже од морске обале, док је се на сјеверу код Маракеша, благо спушта према висоравни. По Високом Атласу живе углавном Бербери по малим селима. Код Маракеша је изграђено велико умјетно језеро Лала Такеркуст, за потребе хидроелектране.

Средњи Атлас је најсјевернији масив ове групе, који лежи унутар Марока. Он се на сјеверу веже с масивом Риф, који није дио Алтаса јер геолошки припада пиринејским Бетијским Кордиљерима (Андалузијско горје).^[1] Граница два масива је ријека Себу. С југа је повезан Високим Атласом (граница су ријеке Мулуја и Ум ер-Рбија, а с истока са слиједећим масивом Тел Атласом код алжирске границе, Средњи Атлас није толико висок, макар и његови врхови имају и преко 3000 метара.^[1]

Масив Сахарски Атлас је југоисточни крак масива Атлас, који лежи унутар Алжира. Иако не тако висок као Високи Атлас, и он је импозантан са својим највишим врхом Џебел Ајса од 2.236 м, који је орјентир сјеверног руба пустиње Сахаре. По Сахарском Атласу падне нешто киша и има боље увјете за пољопривреду од висоравни на сјеверу. Већина становника Сахарског Атласа су Бербери.

Главни чланак: Тел Атлас

Масив Тел Атлас или Мали Атлас дуг је преко 1.600 км, и простире се од Марока, преко Туниса до Алжира, паралелно с обалом Средоземља. То је најсјевернији масив из алтаске групе који се на западу спаја са Средњим Атласом, а на истоку Алжира са Сахарским Атласом. Највиши врх овог масива висок је 2.308 м. Крај јужно овог масива је висораван, с бројним језерима за сезоне киша, која за вријеме суше постану слана.

Масив Аурес простире се од Алжира до Туниса и представља источну границу Атласа.

Атлас има углавном средоземну климу, због тог су љета јако врућа, док се зими врхунци забијеле од густог снијега на ниским температурама, и остану покривени снијегом већи дио године, и тек се у љето отопе, унаточ томе Атлас нема пуно ледењака. Висораван између масива Тел Атласа и Сахарског Атласа, је климатска баријера, гдје је просјечна љетна температура око 26 °Ц, а зимска око 4 °Ц.

На Атласу живе и расту бројне ендемске животиње и биљке које су јединствене у Африци, и сличније су европским врстама. Неке од тих врста су истријебљене, или су пред нестанком. Најпознатији примјерци су магот или магребски макоки (врста мајмуна), атласки медвјед (једини афрички медвјед, који је потпуно истријебљен), берберски леопард, берберски јелен, берберска овца, берберски лав (истријебљен у природи), атласки јазавац, сјевероафрички слон (истријебљен), Афрички тур (истријебљен), кивијеова газела, гривасти ибис, воденкос, атласка змија, атласки цедар, црни бор и алжирски храст.

Атлас је богат рудним благом, у горју постоје велике наслаге; жељезне руде, олова, бакра, сребра, живе, халита, фосфата, мрамора, антрацита и гаса.

• Геологие дес Атлас (de)