Богородица (титула)

За остале употребе, в. Богородица.

Богородица (грч. Θεοτόκος [Тхеотóкос] – Теотокос; стсл. Богородица) је један од наслова који се разним кршћанским црквама придаје Марији, Исусовој мајци.

Премда се користио и раније, овај је назив службено прихваћен као важећи за читаву Цркву на Ефешком сабору (431.), у јеку расправа око Кристове нарави и сукоба с несторијанством. Наслов »Богородица« изриче увјерење да је Марија родила, не само човјека Исуса, него и правога Бога, те да је Крист само једна особа с двије неодвојиве нарави. Особиту улогу у теолошком дефинирању овог појма имао је Ћирил Александријски.

Марију називају Богородицом припадници Католичке и Православне Цркве, као и припадници Источних православних цркава.

Прва црква која је на Западу била посвећена Марији Богородици била је Римска црква св. Марије Велике (тал. Санта Мариа Маггиоре).

Светковина свете Марије Богородице у Римокатоличкој Цркви слави се 1. сијечња.