Дан (племе)

Израелска племена
Племена Рубен Симеон Леви Јуда Дан Нафтали Гад Ашер Јисакар Зебулун Јосип Манаше Ефрајим Бењамин
Сродне теме Дјеца Израела Десет изгубљених племена
п • р • у

Дан (хеб. דָּן) једно је од израелских племена, које је према библијском предању основао Јаковљев син Дан. Према предању Данова мајка била је Рахаелина слушкиња Билха, а ово је племе било најбројније након бијега из Египта.

Етимологија

Није сасвим јасно поријекло имена Дан. Библија га изводи из хебрејске ријечи дин, што значи „суд“ или из одговарајућег глагола. Таква народна еитмологија остала је врло дуго у пораби, јер се и на арапском мјесто некадашњег града Дан назива Тел ел Qади, што значи „брежуљак судаца“. Вјеројатнији извор имена племена Дан ваља тражити у аморејском глаголу данану, што значи „бити јак“.

У Библији

У библијској традицији племе Дан има врло промјењиву улогу и његова се бројност у различитим дијеловима Библије мијења, што највјеројатније одражава политички, господарски и друштвени положај тога племена у датом тренутку. У каснијим библијским текстовима, посебно у Првој књизи Љетописа, очито је настојање да се што више умањи улога Дана.

Након доласка у Обећану земљу, Дану је намијењено подручје западно од Бењамина и Ефрајима, око данашњег Тел Авива, но Књига о Суцима извјешћује нас да та подручја нису освојена, јер су их ондје одбили „Аморејци“, премда се вјеројатније радило о Филистејцима. Сукоб припадника Данова племена и Филистејаца видљив је и у приповијести о Самсону.

Дан се стога мора премјестити на сјевер, гдје осваја осамљени град Лаиш, којему ће дати и ново име - Дан. Остаци тог града и данас су видљиви у Тел Дану, на крајњем сјеверу Израела.

Могућа тумачења

Тел Дан, Израел (9.-8. ст.). На фотографији је видљиво главно двориште храма с приказом вјеројатног изгледа жртвеника, а у наставку су степенице којима се узлазило до мјеста гдје је вјеројатно био приказ божанства (према библијском извјештају имао је лик телета).

Повијесничари су обично ову предају о премјештању Дана на сјевер оправдавали чињеницом да су у подручју благог горја Шефеле, те долине Шарон уз средоземну обалу, постојали снажни Филистејски градови, попут Гата и Екрона, који су Израелцима онемогућавали приступ. Археолошка налазишта на тим просторима показују присутност напредније цивилизације у односу на ону у горју, те бројне културне везе с Кретом и другим крајевима у којима ће се развити претходнице грчке културе. То се посебице види у гробним маскама и остацима керамике.

Исто тако, касно освајање Лаиша могло би упутити на дуже раздобље освајања земље но што би се то могло испрва чинити према библијским извјештајима.

У сваком случају, племе Дан није било на цијени међу осталим Израелцима. Већ и из најранијих библијских текстова видљива је њихова издвојеност и не пристајање на судјеловање у заједничким војним потхватима. Дан је имао и своје посебно светиште у којем је, како се чини по одбојности код других, долазило до знатног синкретизма кроз прихваћање традиција околних народа, којима је Дан очито био најизложенији.

На археолошком налазишту Тел Дан, нађени су и остаци тога светишта које је било у упораби све до хеленистичког раздобља. На истом су налазишту видљиви остаци града Лаиш из брончаног доба, као и Дана из жељезног доба. Град су више пута освајали разни освајачи, од којих је најпознатија епизода с освајањем Хазаеловим из 841. пне., о чему је остао и натпис тога арамскога краља.

734. пне. ово подручје осваја асирски краљ Тиглат-Пилесер III., након чега о Дану као племену више нема вијести.

Повезано