Доменицо Сцарлатти
Гиусеппе Доменицо Сцарлатти (Напуљ, 26. 10. 1685. – Мадрид, 23. 7. 1757.) италијански композитор који је већину живота провео у служни португалских и шпањолских краљевских обитељи, што је утицало на његову репутацију, јер те две земље су изолованији дио Европе, јер класична музика се развијала сјеверно од тих предјела у троуглу Италија-Француска-Њемачка. Написао је 555 соната за чембало. Отац му је био Алессандро Сцарлатти, који га је подучио музици.
Постао је композитор и оргуљаш у краљевској капели у Напуљу 1701. Потом га је отац послао у Венецију. 1709 отишао је у Рим у службу пољске краљице Марије Казимире, тада је Сцарлатти био већ познати чембалиста. Постоји прича о његовом надметању са Георгом Фриедерицхом Ханделом у Риму гдје је оцјењен као бољи на том инструменту од Хандла, али мање вјешт од Хандла за оргуљама.
У Риму компоновао је неколико опера за приватан театар краљице Казимире. Од 1715 до 1719 био је маестро ди цаппелла у Светом Петру, касније је ишао у Лондон дириговати своје опере у краљевском театру. У Лисабон је стигао 1719, одакле је отишао 1727 у Рим и годину дана потом се оженио. 1727 преселио се у Севиљу гдје је остао четири године стичући знање фламенка. 1733 отишао је у Мадрид као музички подучавалац принцезе Марије Барбаре. Кад је принцеза постала краљица Шпањолске, Сцарлатти је остао ту 25 година, ту је имао петоро дјеце. По смрти супруге оженио се 1742 шпањолком. Сцарлатти се дружио са кастратом Фаринеллијем.
