Херули

Херули су били номадски германски народ који се спомиње у хисторијским изворима од 3. до 5. вијека. Вјерује се да им је оригинална постојбина данашња Данска или јужна Шведска, а средином 3. вијека се први пут појављују у римским извјештајима као племе које прати Готе у њиховим пљачкашким походима на Балкан и Малу Азију. До краја 4. вијека су потпали под Остроготе, да би након 375. постали вазали Хуна. Послије су створили властито краљевство на подручју данашње Словачке, али су их Лангобарди одатле потјерали у Италију. Њихов вођа Одоакар је постао командант римских савезничких трупа, а 476. свргнуо цара Ромула Аугустула означивши тиме крај Западног Римског Царства. На истоку их је Бизантско Царство населило на Балкан, а посљедњи пут се спомињу средином 6. вијека као дио бизантске војске.

Бизантски писац Прокопије пише како су Херули практицирали институционалну педерастију, односно она је представљала дио ритуала одрастања.