Јездегерд III

Јездегерд III., такођер Јаздгирд (перзијски: یزدگرد Yаздгерд, од Бог�� створен), је био посљедњи перзијски краљ из династије Сасанида (632. - 651.).

Јездегерд је био унук краља Хозроја II., након чије је смрти године 628. у Перзији завладала анархија. Држава је и извана (због рата с Бизантом који је изгубила) и изнутра због немира и борби била исцрпљена и ослабљена. Када је Јездегерд као посљедњи мушки члан династије Сасанида завладао чинило се је да је анархији крај и да ће нови краљ успјети стабилизирати државу.

Међутим, Арапи су недуго затим године 634. напали и Бизант и Перзију. Изасланство калифа испрва је затражило од Јездегерда да се покори што је он наравно одбио. Први арапски напад Перзијанци су одбили, али је у другом године 636. перзијски генерал Ростам у тешкој битки на подручју данашњега Ирака погинуо, а његова војска тешко поражена након чега су Арапи с лакоћом освојили Мезопотамију.

Јездегерд је морао побјећи из главног града Ктезифонта и повући се на исток у данашњи Иран гдје је организирао отпор. Године 642. Арапи су поново побиједили његову бројчано надмоћнију војску након чега су перзијски великаши изгубили повјерење у Јездегерда и покушали се договорити с освајачима. Јездегерду није преостало ништа друго него побјећи још даље на исток.

Јездегерд је бјежао све даље на исток до града Мерва у данашњем Туркменистану. Више је пута затражио помоћ против Арапа од Кине којом је тада владала династија Т’анг, али безуспјешно. Године 651. Јездегерд је код Мерwа вјеројтно по налогу тамошњега намјесника убијен. Перзијско-арапски аутори извјештавају још стољећима послије да су потомци тога намјесника звани "Краљоубојице" јер је у перзијским очима особа великога краља била света и неповредива, а његово убојство тежак злочин.

Јездегердов син Пероз побјегао је Турцима а затим на двор кинеске династије Танг, али није се могао вратити у домовину те је умро у кинеском егзилу. Тако је изумрла перзијска династија Сасанида. Јездегердова смрт и арапска освајања означавају за Блиски исток крај антике и почетак средњега вијека.

• Рицхард Фрyе: Тхе политицал хисторy оф Иран ундер тхе Сасанианс, у: Ехсан Yарсхатер (ур.): Тхе Цамбридге Хисторy оф Иран, св. 3, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, 1983, ИСБН 0-521-24693-8.