Пређи на садржај

Макарска

Цоординатес: 43°18′Н 17°01′Е / 43.30°Н 17.02°Е / 43.30; 17.02
Извор: Wikipedija
Макарска
Макарска
Макарска
Макарска на мапи Хрватске
Макарска
Макарска
Координате: 43°18′Н 17°01′Е / 43.30°Н 17.02°Е / 43.30; 17.02
Држава Хрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
Управа
 • ГрадоначелникЗоран Пауновић(СДП)
Становништво
 • Укупно13,716
Временска зонаУТЦ+1 (ЦЕТ)
 • Љети (ДСТ)УТЦ+2 (ЦЕСТ)
Поштански број
21300

Макарска је град у Хрватској који административно припада Сплитско-далматинској жупанији.

Налази се 60 км југоисточно од Сплита, а 140 км сјеверозападно од Дубровника. Позната је као једно од најпопуларнијих туристичких одредишта у Хрватској, а исто тако и по малаколошком музеју који се налази у локалном фрањевачком самостану.

Сматра се да је Макарска добила име према оближњем насељу званом Макар.

Географски положај

[уреди | уреди извор]

Макарска је смјештена у Средњој Далмацији, на додиру планине Биокова и Јадранског мора. Град је шједиште Макарског приморја, за које се у задње вријеме све више користи назив Макарска ривијера, због господарске трансформације тог дјела Далмације.

Град Макарска заузима средишњи положај у Макарском приморју, не само због географског смјештаја, него понајприје због господарских и друштвених чимбеника који су тај град учинили другој по величини господарској и демографској окосници Средње Далмације (одмах након Сплита).

Град од унутрашњости оштро дијели планина Биоково (највећи врх Св. Јуре,1768м), а са средњодалматинским отоцима Брачем и Хваром, повезује Јадранско море које је управо на подручју Макарског приморја измоделирало најљепше хрватске плаже.

Сам град се смјестио у природној луци између два полуотока (Осејава и Св. Петар). Флишна зона, између планине и мора широка је свега неколико километара, тако да ће се град ширити у дужину, дакле према истоку и западу, односно према сусједним насељима Тучепима и Крвавици.

Хисторија

[уреди | уреди извор]
Поглед са мора

Први спомен античког насеља Инарониа, као станице на обалном путу Салона - Нарона, доноси Табула Пеутингериана у првој половни 4. вијека, а постојање насеља потврђују и археолошки остаци. Антички налази на полуострву Св. Петар, средишњем градском тргу, у близини фрањевачког самостана и уз Доњу луку свједоче да се данашњи град налази на мјесту некадашњег римског насеља.

Средњи вијек

[уреди | уреди извор]

У актима салонитанског сабора из 533. године наводи се Муцурум као место у којем је утемељена бискупија.

Током 7. вијека хрватска племена запоседају приморје од реке Цетиње до Неретве. Бизантски цар Константин Порфирогенет, половином 10. вијека у свом дјелу "Де администрандо империо" назива их Арентанима (Неретванима), а њихову земљу Паганијом. Исти извор наводе жупанију Мокро, "која близу мора има лађе".

Нови вијек

[уреди | уреди извор]
Макарска-стари град

Под данашњим именом Макарска се први пут спомиње 1502. године у документу фочанског кадије Мухамеда Мусина. У то доба Макарска је била сједиште нахије Приморје и у њој су Турци држали војну и свог представника емина. Највећу пажњу посвећивали су одржавању скеле преко које се обављали трговина Турске са земљама на Јадрану. Како би град заштитили од млетачких напада, Турци су средином 16. вијека утврдили Макарску с три куле повезане обранбеним зидинама. Њихов изглед сачуван је на графици млетачког картографа из 1572. године, што је и најстарији сачувани изглед града Макарске.

Већ 1646. године племићи и народ Крајине признали су власт Венеције, а тек 1681. године је Макарска је де факто припојена Венецији. Под стогодишњом владавином млетачког лава настајали су темељи будућег града.

Уговором из 1797. године, Макарска је припала Аустрији, да би Пожунским миром 1805. године потпала под француску власт. Француска је власт новим мерама настојала подићи ниво школства, економије и инфраструктуре. Из тог времена сачувао се обелиск подигнут у част француског маршала Мармонта, који се данас налази на западном улазу у град.

Администрација и политика

[уреди | уреди извор]

По територијалном устројству Републике Хрватске Макарска је Град, и као такав има локалну власт која се формира на локалним изборима. На задњим локалним изборима (2017.године) највише гласова је освојио ХДЗ (Хрватска демократска заједница) која тренутно обнаша власт у Граду.Градоначелник града је Јуре Бркан.

Економија

[уреди | уреди извор]

Демографија

[уреди | уреди извор]
Парк у центру града

Култура и Спорт

[уреди | уреди извор]

Пливачки Wатерполо Клуб "Галеб" Макарска Ривијера http://vkgaleb.tripod.com Архивирано 2007-10-06 на Wаyбацк Мацхине-у

Фолклорни ансамбл "Темпет" из Макарске основан је 1986. године и од тада успјешно дјелује као удруга грађана којој је основна дјелатност потицање, развијање, чување и унапређење културне и фолклорне баштине. Уз плесну скупину дјелује и женска вокална скупина која пјева пучке пјесме и напјеве из свих крајева Хрватске. Фолклорни ансамбл «Темпет», дјелује на адреси дон Миховила Павлиновића 1. Судјелује у свим културним догађањима на Макарској Ривијери. Сваке године уписује нове чланове који његују традицију и обичаје с Макарског приморја.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Основне школе

[уреди | уреди извор]
  • Основна школа оца Петра Перице
  • Основна школа Стјепана Ивичевића

Средње школе

[уреди | уреди извор]

Знаменитости

[уреди | уреди извор]

Истакнуте личности

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Градови и опћине Сплитско-далматинске жупаније
Градови

Хвар | Имотски | Каштела | Комижа | Макарска | Омиш | Сињ | Солин | Сплит | Стари Град | Супетар | Триљ | Трогир | Вис | Вргорац | Врлика


Опћине


Башка Вода | Бол | Брела | Циста Прово | Дицмо | Дуги Рат | Дугопоље | Градац | Хрваце | Јелса | Клис | Лећевица | Локвичићи | Ловрећ | Марина | Милна | Мућ | Нережишћа | Округ | Оток | Подбабље | Подгора | Подстрана | Постира | Пргомет | Приморски Долац | Проложац | Пучишћа | Руновићи | Сегет | Селца | Сућурај | Сутиван | Шестановац | Шолта | Тучепи | Задварје | Загвозд | Змијавци

Остале опћине и градови у Хрватској

Загребачка жупанија | Крапинско-загорска жупанија | Сисачко-мославачка жупанија | Карловачка жупанија | Вараждинска жупанија | Копривничко-крижевачка жупанија | Бјеловарско-билогорска жупанија | Приморско-горанска жупанија | Личко-сењска жупанија | Вировитичко-подравска жупанија | Пожешко-славонска жупанија | Бродско-посавска жупанија | Задарска жупанија | Осјечко-барањска жупанија | Шибенско-книнска жупанија | Вуковарско-сријемска жупанија | Сплитско-далматинска жупанија | Истарска жупанија | Дубровачко-неретванска жупанија | Међимурска жупанија


Попис опћина у Хрватској | Попис градова у Хрватској