Пређи на садржај

Стандардна девијација

Извор: Wikipedija

Стандардна девијација је у статистици апсолутна мера дисперзије у основном скупу. Она нам говори, колико у просеку елементи скупа одступају од аритметичке средине скупа. Означава се грчким словом сигма, σ. Формула за њено израчунавање је: ;

где је:
Н - број елемената у скупу
μ - аритметичка средина скупа
- и-ти члан скупа (и =1,2,...,Н)

Стандардна девијација у узорку нам говори колико у просеку елементи узорка одступају од аритметичке средине узорка. Израчунава се по формули:

;

где је:
н - број елемената у узорку
(икс-бар) - аритметичка средина узорка

- и-ти члан узорка (и =1,2,...,н)

Правила за нормално расподељене податке

[уреди | уреди извор]
Тамно плаво је унутар интервала од плус-минус једне стандардне девијације од аритметичке средине. За нормалну расподелу, ово обухвата 68,27% скупа; плус-минус две стандардне девијације од аритметичке средине обухватају 95,45 скупа%; плус-минус три стандардне девијације обухватају 99,73% посто скупа.

У пракси, често се претпоставља да су подаци из приближно нормално расподељене популације. Ако је та претпоставка оправдана, онда се око 68% вредности налази у инте��валу од плус-минус једне стандардне девијације од аритметичке средине, око 95% вредности се налази у интервалу од плус-минус две стандардне девијације, а око 99,7% се налази унутар плус-минус 3 стандардне девијације. Ово је познато као Правило 68-95-99,7, или емпиријско правило.

Интервали поверења су следећи:

σ 68,26894921371%
95,44997361036%
99,73002039367%
99,99366575163%
99,99994266969%
99,99999980268%
99,99999999974%

За нормалну расподелу, две тачке на кривој које су удаљене једну стандардну девијацију од криве су такође и превојне тачке.

Повезано

[уреди | уреди извор]