The Poseidon Adventure
Ово је чланак о филму из 1972. године. За остала значења, види Тхе Посеидон Адвентуре (разврставање).| Тхе Посеидон Адвентуре | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Режија | Роналд Неаме | ||
| Продуцент | Ирwин Аллен | ||
| Сценарио | Стирлинг Силлипхант Wенделл Маyес | ||
| Предложак | Тхе Посеидон Адвентуре; аутор: Паул Галлицо | ||
| Улоге | Гене Хацкман Ернест Боргнине Ред Буттонс Царол Лyнлеy Схеллеy Wинтерс Роддy МцДоwалл Стелла Стевенс Јацк Албертсон Памела Суе Мартин Артхур О'Цоннелл Ериц Схеа Леслие Ниелсен | ||
| Музика | Јохн Wиллиамс Тхе Сонг фром Тхе Посеидон Адвентуре: Јоел Хирсцххорн Ал Касха | ||
| Фотографија | Харолд Е. Стине | ||
| Монтажа | Харолд Ф. Кресс | ||
| Студио | Кент Продуцтионс, Лтд. | ||
| Дистрибуција | 20тх Центурy Фоx | ||
| Датум(и) премијере | 12. 12. 1972
| ||
| Трајање | 117 мин. | ||
| Земља |  Сједињене Државе | ||
| Језик | енглески | ||
| Буџет | 4,7 мил. $[1] | ||
| Бруто приход | 127,3 мил. $[2] | ||
| Кронологија | |||
| |||
| |||
Тхе Посеидон Адвентуре (сх. Посејдонова авантура) је амерички играни филм снимљен 1972. године у режији Роналда Неамеа, познат као један од комерцијално најуспјешнијих остварења свог времена, као и по томе што је потакао тренд спектакуларних филмова катастрофе карактеристичних за Холлywоод почетком 1970-их.
Темељи се на истоименом роману Паула Галлицоа. Радња је смјештена на луксузни прекооцеански путнички брод С.С. Посеидон који током божићног крстарења Медитераном буде погођен изненадним оријашким валом који ће га преврнути. Протагонисти су група преживјелих не челу са нонконформистичким свећеником (чији лик тумачи Гене Хацкман) која креће према дну преврнутог брода у настојању да пронађе пролаз према површини прије него што се он у потпуности напуни водом и потоне.
Оригинални роман није имао неког нарочитог успјеха, али је привукао пажњу Ирwина Аллена, продуцента познатог по низу телевизијских хитова 1960-их. Он је у пројект укључио 20тх Центурy Фоx, али су шефови тог студија, "опечени" низом спектакуларних комерцијалних промашаја претходних година, који су умало били довели до банкрота, били невољни пружити тражени буџет. Аллен је стога филм успио довршити тако што га је финанцирао из властитог џепа, као и уз помоћ неколико богатих пријатеља. За дио сцена је кориштени интеријери путничког брода РМС Qуеен Марy (који је био дјеломично инспирирао радњу Галлицовог романа), а за дио су саграђени оријашки сетови у Фоxовим студијима, у настојању да се дочара унутрашњост преврнутог брода. Сценарио Стирлинга Силлипханта и Wенделла Маyеса је донио одређене значајне измјене у односу на предложак, избацивши сцене силовања и настојећи ликове који су у роману углавном били антипатични, учини приступачним публици. Сам Неаме је, према властитом свједочењу, Хацкмана и Ернеста Боргнинеа, на сету често пуштао да импровизирају дијалоге и често "преглумљују". Схеллеy Wинтерс, која је успркос поодмакле доби на сету наступала у физички захтјевним сценама, укључујући подводне, је, пак, касније добила бројне похвале за своју улогу те јој се наступ у Посејдоновој авантури, за који је добила Златни глобус за најбољу споредну глумицу сматра једном од најбољих у каријери.
Тхе Посеидон Адвентуре је недуго након премијере постигао изузетан успјех, те је 1973. године уживао статус најгледанијег филма у Сјеверној Америци, а крајем 1974. постао шести филм по дотадашњој заради у хисторији Холлywоода. Аллен је одмах почео размишљати о наставку, који је према његовој замисли, требао приказивати одлазак преживјелих на свједочење о катастрофи, а приликом кога остану заробљени у затрпаном алпском тунелу; Фоx ту идеју није усвојио (иако ће она 1996. године послужити као заплет филма Даyлигхт са Сyлвестером Сталлонеом). Аллен је умјесто тога двије године касније продуцирао Паклени торањ, који ће му донијети надимак "Господар катастрофа" (енгл. Master of disaster). Сам Галлицо је, пак, ангажиран да напише нови роман, односно наставак, који се ослањао на сам филм умјесто свог оригиналног романа. Роман Беyонд тхе Посеидон Адвентуре, посвећен ловцима на благо у плутајућој олупини брода, је објављен постхумно а године 1979. екранизиран као истоимени филм, који је доживио потпуни комерцијални неуспјех.
Године 2005. је Галлицов роман адаптиран као истоимени телевизијски филм, а 2006. као кино-филм под насловом Посеидон, а који је такођер доживио комерцијални фијаско.
Улоге
[уреди | уреди извор]- Гене Хацкман ... Велечасни Франк Сцотт
- Ернест Боргнине ... Дет. пор. Мике Рого
- Ред Буттонс ... Јамес Мартин
- Стелла Стевенс ... Линда Рого
- Схеллеy Wинтерс ... Белле Росен
- Јацк Албертсон ... Маннy Росен
- Царол Лyнлеy ... Нонние Паррy
- Роддy МцДоwалл ... Ацрес
- Памела Суе Мартин ... Сусан Схелбy
- Артхур О'Цоннелл ... Цхаплаин Јохн
- Ериц Схеа ... Робин Схелбy
- Леслие Ниелсен ... Капетан Харрисон
- Фред Садофф ... Мр. Линарцос
- Бyрон Wебстер ... Бродски благајник
- Јан Арван ... Др. Царавелло
- Схеила Матхеwс ... бродска болничарка
- Јохн Цраwфорд ... Главни стројар
- Ерик L. Нелсон ... Мр. Тинкхам
- Ерние Орсатти ... Террy
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Соломон, Аубреy. Тwентиетх Центурy Фоx: А Цорпорате анд Финанциал Хисторy (Тхе Сцарецроw Филммакерс Сериес). Ланхам, Марyланд: Сцарецроw Пресс, 1989. ИСБН 978-0-8108-4244-1. п256
- ↑ „Тхе Посеидон Адвентуре, Боx Оффице Информатион”. Тхе Нумберс. Архивирано из оригинала на датум 2014-05-27. Приступљено 21. I 2012.