Oksoanjon
Oksoanjon (oksianjon) je hemijsko jedinjenje sa opštom formulom AxOyz− (gde je A hemijski element i O je atom kiseonika). Oksoanjone formira velika većina hemijskih elemenata.[1] Formule jednostavnih oksoanjona su određene oktetnim pravilom. Strukture oksoanjona se mogu razmatrati kao da su formirane od AOn poliedarnih jedinica koje imaju zajedničke vrhove ili ivice. Fosfatni i polifosfatni estri AMP, ADP i ATP su primeri biološki važnih oksoanjona.[2]
Monomerni oksoanjoni
[уреди | уреди извор]Formula monomernih oksoanjona, AOnm−, je određena oksidacionim stanjem elementa A i njegovom pozicijom u periodnoj tabeli. Elementi druge periode su ograničeni sa maksimalnim koordinacionim brojem 4. Međutim, elementi prve periode nemaju monomerne oksoanjone sa tim koordinacionim brojem. Umesto toga, karbonat (CO32−) i nitrat (NO3−) imaju trigonalno planarne strukture sa π vezama između centralnog atoma i atoma kiseonika. π vezivanje se često javlja, jer centralni atom i kiseonik imaju slične veličine.
Oksoanjoni treće periode su tetraedralni. Tetraedralne SiO4 jedinice su nađene u olivinskim mineralima, [Mg,Fe]SiO4, mada se samostalni anjon ne javlja. Joni fosfata (PO43−), sulfata (SO42−), i perhlorata (ClO4−) se mogu naći u raznim solima. Mnogi oksoanjoni elementa u nižem oksidacionom stanju podležu oktetnom pravilu, što se može koristiti pri pisanju njihovih formula.
Oksidaciono stanje | Ime | Formula | Model |
---|---|---|---|
+1 | hipohloritni jon | ClO− | |
+3 | hloritni jon | ClO2− | |
+5 | hloratni jon | ClO3− | |
+7 | Perhloratni jon | ClO4− |
U četvrtoj i narednim periodama 6-koordinacija je moguća, mada izolovani oktaedralni oksoanjoni nisu poznati zato što be oni nosili suviše veliki naboj. Tako molibden (VI) ne formira MoO66−, ali formira tetraedralni molibdatni anjon, MoO42−. MoO6 jedinice su nađene u kondenzovanim molibdatima. Potpuno protonisani oksoanjoni sa oktaedralnom strukturom su nađeni u jonima kao što su Sn(OH)62− i Sb(OH)6−.
Imenovanje
[уреди | уреди извор]Monomerni oksoanjoni dobijaju imena na osnovu nekoliko veoma jednostavnih pravila.[3][4]
- Ako centralni atom nije u grupi VII
Oksidacioni broj centralnog atoma | Imenska šema | Primeri |
---|---|---|
= broj grupe | *-at | Borat (BO33−), Karbonat (CO32−), Nitrat (NO3−), Fosfat (PO43−), Sulfat (SO42−), Hromat (CrO42−), Arsenat (AsO43−) |
= broj grupe − 2 | *-it | Nitrit (NO2−), Fosfit (PO33−), Sulfit (SO32−), Arsenit (AsO33−) |
= broj grupe − 4 | hipo-*-it | Hipofosfit (PO23−), Hiposulfit (SO22−) |
- Ako je centralni atom u grupi VII
Oksidacioni broj centralnog atoma | Imenska šema | Primeri |
---|---|---|
= broj grupe | per-*-at | Perhlorat (ClO4−), Perbromat (BrO4−), Perjodat (IO4-), Permanganat (MnO4−) |
= broj grupe − 2 | *-at | Hlorat (ClO3-), Bromat (BrO3−), Jodat (IO3-) |
= broj grupe − 4 | *-it | Hlorit (ClO2−), Bromit (BrO2−) |
= broj grupe − 6 | hipo-*-it | Hipohlorit (ClO−), Hipobromit (BrO−) |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
- ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.