19. 2.

19. вељаче/фебруар (19. 2.) је 50. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 315 дана (316 у преступној години).

• 197. — Битка код Лугдунума у којој је побједом римског цара Септимија Севера окончан период познат као Година пет царева.
• 1674. — Потписан Вестиминстерски уговор којим је окончан енглеско-холандски рат, а Нова Холандија, подручје данашњег Њујорка, припала Енглеској.
• 1797. — Папа Пије VI потписао Толентински уговор с Наполеоном Бонапартом према којем су Болоња, Ромања и Ферара припале Француској.
• 1807. — Британска флота прошла кроз Дарданеле да би се потом придружила руским снагама у рату против Турске.
• 1861. — Царским манифестом и Законом о правном положају сељака цар Александар II укинуо кметство у Русији.
• 1912. — Почео шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија.
• 1918. — Совјетски Централни извршни комитет издао декрет о забрани приватног власништва над земљом, водама и природним ресурсима.
• 1922. — У Загребу изашао први број листа "Борба", иза којег је стајала илегална Комунистичка партија Југославије.
• 1935. — Сибињске жртве, инцидент у коме су југославенски жандари убили сељаке у мјесту Сибињ.
• 1942. — Други светски рат: Јапански авиони у првом нападу на Аустралију бомбардовали град Дарwин.
• 1945. — Други светски рат: Искрцавањем америчких снага почеле борбе пацифичко острво Иво Џима.
• 1959. — Велика Британија, Грчка и Турска потписале у Лондону споразум о независности Кипра, на којем је годинама трајао устанак против британске колонијалне власти.
• 1976. — Исланд прекинуо дипломатске односе с Великом Британијом после неуспешних преговора две земље о праву на рибарење у спорним водама и тиме отпочео тзв. "бакаларски рат".
• 1977. — У Букурешту потписан југословенско-румунски споразум о даљем заједничком коришћењу Дунава и изградњи хидроцентрале "Ђердап 2".
• 1984. — Затворене XIV Зимске олимпијске игре у Сарајеву.
• 1991. — Борис Јељцин затражио оставку председника СССР Михаила Горбачова, тврдећи да је он жртвовао реформе да би повећао личну власт.
• 1992. — У Јужној и Северној Кореји ступили су на снагу споразуми о забрани нуклеарног оружја на корејском полуострву.
• 1993. — Од 1.500 путника и чланова посаде ферибота који је потопљен у олуји поред обала Хаитија спасено 285.
• 1999. — Убијен верски вођа ирачких шиита велики ајатолах Мохамад Садек ал Садр, с два сина.
• 2002. — После убиства шест израелских војника, израелске снаге напале седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази и том приликом погинуло 15 Палестинаца.
• 2003. —.
  • Међународни кривични суд за Руанду осудио адвентистичког свештеника Елизафана Нтакирутинама на 10, а његовог сина доктора Жирарда на 25 година затвора за геноцид и злочине против човечности у тој земљи. То је прва пресуда Трибунала једном свештеном лицу.
  • У Немачкој на 15 година затвора осуђен Мунир Ел Мотасадеку, саучесник у терористичким нападима у НЈујорку 11. септембра 2001.

.

• 1473. — Никола Коперник, пољски астроном († 1543.).
• 1743. — Луиги Боццхерини, талијански складатељ († 1805.).
• 1822. — Антонио Бајамонти, сплитски градоначеник и лијечник († 1891.).
• 1833. — Éлие Дуцоммун, швицарски правник.
• 1834. — Херман Снеллен, низоземски офталмолог († 1908.).
• 1859. — Сванте Аугуст Аррхениус, шведски физичар и хемичар.
• 1876. — Цонстантин Брâнцуșи, румунски вајар († 1957.).
• 1888. — Јосé Еустасио Ривера, колумбијански пјесник.
• 1924. — Лее Марвин, амерички глумац († 1987.).
• 1934. — Иво Шкрабало, хрватски политичар и синеаст († 2011.).
• 1940. — Сапармурат Нијазов, туркменски предсједник († 2006.).
• 1940. — Смокеy Робинсон, амерички пјевач.
• 1947. — Јацкие Цуртис, америчка глумица.
• 1948. — Пим Фортуyн (Фортуијн), низоземски политичар (у. 2002.).
• 1952. — Данило Тüрк, словенски политичар.
• 1953. — Цонрад Мурраy, амерички кардиолог.
• 1954. — Сóцратес, бразилски фудбалер (у. 2011.).
• 1955. — Сенудин Јашаревић, босанскохерцеговачки књижевник и новинар.
• 1957. — Фалцо, аустријски музичар.
• 1958. — Хелен Фиелдинг, британска књижевница (Бридгет Јонес).
• 1960. — Момчило Бајагић - Бајага, српски рок музичар.
• 1966. — Мирослав Ђукић, бивши српски ногометни репрезентативац и тренер.
• 1966. — Ензо Сцифо, белгијски ногометни репрезентативац и тренер.
• 1967. — Беницио дел Торо, порторикански глумац.
• 1971. — Јефф Киннеy, амерички дизајнер игара, карикатурист, продуцент и писац.
• 1973. — Синиша Убовић, српски глумац.
• 1974. — Дејан Луткић, српски глумац.
• 1977. — Тео Ђогаш, хрватски ватерполист.
• 1977. — Гианлуца Замбротта, талијански ногометни репрезентативац и тренер.
• 1978. — Ибрахим Гај, сенегалски фудбалер.
• 1985. — Коста Перовић, српски кошаркаш.
• 1989. — Иван Михаиловић, српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.
• 1995. — Никола Јокић, српски кошаркаш.

.

• 1940. — Љубомир Давидовић, српски политичар. (* 1863.).
• 1951. — Андрé Гиде, француски књижевник (* 1869.).
• 1952. — Кнут Хамсун, норвешки писац (* 1859.).
• 1957. — Маурице Гарин, бивши француски бициклиста (* 1871.).
• 1980. — Бон Сцотт, бивши пјевач групе АЦ/DC.
• 1997. — Денг Сјаопинг, кинески државник.
• 2000. — Фриеденсреицх Хундертwассер, аустријски сликар (* 1928.).
• 2016. — Харпер Лее, америчка списатељица романа (* 1926.).

.

• Српска православна црква слави:.
  • Светог Вукола, епископа смирнског.
  • Свету мученицу Фаусту.
  • Свету мученицу Доротеју.
  • Светог Фотија - патријарха цариградског.
  • Преподобног Варсонуфија и Јована.
  • Свете мученике Марту и Марију и брата им Ликариона.
  • Свети Фотије Цариградски; Свети Вукол Смирнски (Оданије Сретења).

Види ��акође: Годишњи календар - Дневни календар