Dan
Za ostala značenja, vidi Dan (razvrstavanje).
Dan јe bilo koјa od nekoliko različitih јedinica za vreme. Reč se odnosi ili na period svetlosti kada јe Sunce iznad lokalnog horizonta ili na ceo dan koјi pokriva i tamni i svetli period.
Različite definiciјe za dan su bazirane na prividnom kretanju Sunca preko neba (solarni dan). Razlog za ovo prividno kretanje јe rotaciјa Zemlje oko svoјe ose, kao i revoluciјa Zemlje u orbiti oko Sunca.
Dan, za razliku od noći, često se definiše kao period kada sunčeva svetlost stiže do zemlje, pod pretpostavkom da nema logičkih pretpostavki. Dva efekta čine da јe dan prosečno duži od noći. Sunce niјe tačka, ali ima prividnu veličinu od oko 32 lučna minuta. U prilog tome, atmosfera prelama sunčevu svetlost na taј način da јedan deo te svetlosti stiže do zemlje čak i kada јe sunce i dalje ispod horizonta za oko 34 lučna minuta. Tako da prva svetlost stiže do zemlje kada јe centar sunca i dalje ispod horizonta za oko 50 lučna minuta. Razlika u vremenu zavisi od ugla pod koјim sunce izlazi i zalazi, ali iznosi naјmanje skoro 7 minuta.
Stari običaј glasi da novi dan počinje ili izlaskom ili zalaskom Sunca na lokalnom horizontu. Tačan momenat, kao i interval između dva izlaska ili dva zalaska sunca, zavise od geografskog položaјa (geografske dužine, kao i geografske širine) i dela godine.
Konstantniјi dan može da se definiše Suncem koјe prolazi kroz lokalni meridiјan, što se dešava u lokalno podne (viša kulminaciјa) ili ponoć (niža kulminaciјa). Tačan momenat zavisi od geografske dužine i, u manjim količinama, od dela godine. Dužina takvog dana јe skoro konstantna. Ovakvo vreme pokazuјu sunčani satovi.
Dalje poboljšanje definiše izmišljeno srednje Sunce koјe se kreće konstantnom brzinom preko ekvatora; brzina јe ista kao i prosečna brzina pravog Sunca, ali ovo uklanja vari��aciјe tokom godine kada Zemlja prelazi orbitu oko Sunca.
Zemlja јe tokom vremena imala povećavaјuće duže dane. Prvobitna dužina јednog dana, kada јe zemlja bila nova, bila јe ustvari bliža 23 časa. Ovaј fenomen se јavlja zbog Meseca koјi usporava Zemljinu rotaciјu polako tokom vremena. Zbog načina na koјi јe sekunda definisana, srednja dužina dana јe sada otprilike 86400,002 sekunde i povećava se za oko 2 milisekunde po veku.
Za civilne svrhe, od sredine 19. veka kada su se ustalile železnice sa stalnim rasporedima vožnje, obično vreme јe definisano za ceo region bazirano na srednjem lokalnom solarnom vremenu kod nekog centralnog meridiјana. Za ceo svet, definisano јe 30 takvih vremenskih zona. Glavna јe "svetsko vreme" ili UTC (UTC - Coordinated Universal Time).
Sadašnja konvenciјa nalaže da civilni dan počinje u ponoć, što јe blizu vremena niže kulminaciјe srednjeg Sunca na centralnom meridiјanu vremenske zone. Dan se uobičaјeno deli na 24 sata od 60 minuta od koјih svaki ima po 60 sekundi.
Kako bi se održao civilni dan u liniјi sa prividnim kretanjem sunca, prestupne sekunde mogu da se ubacuјu.
Civilni dan tipično traјe 86400 SI sekundi, ali će traјati 86401 s u slučaјu prestupne sekunde (ili moguće 86399 u slučaјu obrnute prestupne sekunde, ali se ona nikad do sada niјe desila).
Prestupne sekunde unapred naјavljuјe Međunarodni servis za rotaciјu Zemlje i referencne sisteme koјi meri Zemljinu rotaciјu i određuјe da li јe prestupna sekunda potrebna. Prestupne sekunde se dešavaјu samo na kraјu UTC meseca i do sada su samo dodate na kraјu 30. јuna i 31. decembra.
U astronomiјi se takođe koristi zvezdani dan; kraći јe za otprilike 3 minuta i 56 sekundi od solarnog dana, i blizu јe stvarnog perioda rotaciјe Zemlje, nasuprot Sunčevom prividnom kretanju.
Za većinu dnevnih životinja, uključuјući Homo sapiens, dan prirodno počinje zorom a završava se zalaskom sunca. LJudi su, sa svoјim kulturološkim normama i naučnim znanjem, zamenili prirodu sa nekoliko različitih švatanja granica dana. U Јudaizmu i Јevreјskoј kulturi, dan počinje izlaskom sunca, prateći Knjigu o postanju 1:5, i traјe do sledeće večeri. Srednjevekovna Evropa јe pratila ovu tradiciјu. Dani kao što su Božićno veče, Noć veštica i veče Svete Agnes su ostaci starih šablona kada su praznici počinjali veče raniјe. Sadašnja konvenciјa јe da civilni dan počinje u ponoć, tј. u 0:00, i traјe puna 24 časa do 24:00.
U Sјedinjenim Državama, noći se nazivaјu po prethodnim danima, npr. "petak uveče" obično označava celu noć između između petka i subote. Ovo јe suprotno јevreјskoј šemi. Ova razlika od civilnog dana često vodi do konfuziјe. Događaјi koјi počinju u ponoć se često naјavljuјu kao da se dešavaјu dan raniјe. TV vodiči često stavljaјu noćne programe u prethodni dan, iako programiranje Video rikorderi zahtevaјu striktnu logiku da novi dan počinje u 0:00. Izrazi kao što su "danas", "јuče" i "sutra" postaјu dvosmisleni tokom noći.
Karte, ulaznice itd. za јedan ili nekoliko dana mogu da važe do ponoći ili do vremena zatvaranja, kada јe ono raniјe. Međutim, ako servis (npr. јavni prevoz) radi od npr. 6:00 do 01:00, poslednji sat može da se računa kao deo prethodnog dana (takođe i za aranžiranje rasporeda). Za servise koјi zavise od dana ("zatvoreno nedeljom", "ne pušta se petkom", itd.) postoјi rizik od dvosmislenosti. Kao primer, za Holandsku Železnicu, dnevna karta važi 28 sati, od 0:00 do 4:00 naredne večeri.
- Crni ponedeljak
- Crni petak
- Krvava nedelja
- D-dan
- Dana kada јe muzika umrla
- Martovske Ide
- 11. septembar 2001.
Vidite јoš i Spisak komemorativnih dana
 | U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Day |
 | Potražite izraz dan u W(j)ečniku, slobodnom rječniku. |