Sozigen Aleksandrijski
- Za učitelja Aleksandra iz Afrodizijasa videti Sozigen Peripatetičar
Sozigen Aleksandrijski (grčki: Σωσιγένης ο Αλεξανδρεύς, latinski: Sosigenes), prema Pliniju Starijem, astronom kojeg je Julije Cezar konsultovao prilikom kreiranja julijanskog kalendara[1].
O njemu se praktično ništa ne zna osim dva pomena u Plinijevoj "Prirodnoj Istoriji". Jedan od njih glasi (knjiga 18, 210-212):
- "...Bile su tri glavne škole, Haldejska, Egipatska i Grčka; ovima je četvrtu u našoj zemlji dodao Cezar tokom svoje diktature, koji je uz pomoć učenog astronoma Sozigena (Sosigene perito scientiae eius adhibito) vratio godine u sklad sa kretanjem Sunca."
Cezar je na osnovu Sozigenove sugestije uveo novi, solarni, kalendar, umesto starog, lunisolarnog i vremenom dezorganizovanog rimskog kalendara. Novi kalendar je stupio na snagu 1. jan/sij. 45. pne. i tekao jednoliko od, približno, početka naše ere (kada su korigovane prvobitne nedoumice u vezi učestalosti prestupnih godina) do 1582. kada je julijanski kalendar korigovan u gregorijanski, koji ima istu unutrašnju strukturu kao i prethodni. Neke pravoslavne crkve, među njima i srpska, još uvek koriste julijanski kalendar.
Presedan za ovakav oblik kalendara je mogao poticati upravo iz Egipta, gde je vladar Ptolemej III Euerget 238. pne. propisao godinu od 365 +1 dana, koja međutim nikada nije zaživela (v. egipatski kalendar).
Sozigenova astronomska dela su izgubljena, među kojima i jedno s naslovom "Obrtne sfere". Plinije (2, 8) takođe beleži njegovo uverenje da se Merkur okreće oko Sunca.
