Декрет
Декрет (од лат. decretum, decerno — досуђено) наредба је, одлука, указ о именовању или било које решење власти о неком питању, који издаје виша власт (председник, монарх ресорни министар и сл.).[1]
Декрет данас у већини земаља које имају устав најчешће нема трајни законодавни карактер, јер није изгласан у парламенту већ је само привремена мера власти (нпр. када је проглашено ванредно стање).
Историја и карактер
[уреди | уреди извор]![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Decree_issued_on_7_September_of_the_14th_year_of_Bao_Dai_reign_%281939%29%2C_Nguyen_dynasty%2C_textile_-_National_Museum_of_Vietnamese_History_-_Hanoi%2C_Vietnam_-_DSC05597.JPG/220px-thumbnail.jpg)
Декрети су били уобичајена форма још од антике, као и у апсолутистичким монархијама. Тако је у Француској у 18. и 19. веку декрет имао снагу закона. Декрет је имао снагу закона и у револуционарном СССР-у, све до 1936. и доношења Устава (Лењинов Декрет о миру такође познат као Декрет о земљи или Декрет о радничкој контроли).
Декрети су и данас прилично чести у свим државама са председничким системима, укључујући Француску, Русију, Сједињене Америчке Државе...
Сједињене Америчке Државе
[уреди | уреди извор]У Сједињеним Америчким Државама председнички декрети су уобичајена мера власти, а доносе их председници у случају када им неки закони не успеју проћи редовну процедуру кроз Конгрес и Сенат САД.
Тако је председник САД Барак Обама у марту 2012. године потписао декрет (енгл. National Defense Resources Preparedness Executive Order) који му је дао овласт да у име националне сигурности прогласи ванредно стање и уведи војну власт у земљи.[2]
Декрет као део црквеног права
[уреди | уреди извор]![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b1/Papal_bull_for_the_Canonical_Coronation_of_Virgen_de_los_Remedios_de_Pampanga_from_Pope_Pius_12th.jpg/220px-Papal_bull_for_the_Canonical_Coronation_of_Virgen_de_los_Remedios_de_Pampanga_from_Pope_Pius_12th.jpg)
У случају Католичке цркве, свака папска була, писмо или јавно изговорена и документована одлука има снагу декрета.[3]
Исто тако и свака дијецеза и бискупија може доносити сопствене декрете; они се најчешће односе на именовања или смењивања појединих жупника.[3]
Декрет као део грађанског права
[уреди | уреди извор]Декрет у неким земљама (нпр. Италија) постоји као део грађанског права. То је посебан скраћени судски поступак који има за циљ пружити једноставнији облик процеса против дужника издавањем судских забрана и наредби.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Carey, John M.; Shugart, Matthew S.; ur. (1998). Executive decree authority. Cambridge University Press. ISBN 0-521-59722-6.
Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Декрет на сајту NewAdvent (језик: енглески)
- Декрет на сајту Treccani (језик: италијански)
- Устав 4. републике из 1946. и Устав 5. републике из 1958. на сајту Conseil Constitutionnel (језик: француски)