Неуроекономија

Неуроекономија је релативно нова интердисциплинарна област која укључује когнитивну неуронауку, рачунарску неуронауку, психологију и економију. ^[2] Неуроекономисти на овај начин објашњавају како изгледа процес доношења одлука код потрошача. У тумачењу више различитих алтернатива фокусира се на оптималну могућу активност.

Утицај наспрам избора код неуроекономиста

А. Неуроекономисти се фокусирају на модел избора, који тумачи како се потрошачи односе на феномен награђивања, односно огорчења у ситуацији изостанка првог. Дијаграм тока показује четири корака која су неопходна у процесу сачињења одређеног избора. Први корак представља избор код обликовања и идентификације одлуке у свести потрошача. Други корак чини вредност потрошачевих избора. Трећи корак представља селекцију између различитих избора. Коначно, четврти корак је процена финализације одлуке потрошача.

Б. За разлику од економиста и неуроекономиста са њиховим фокусом на избор код потрошача, маркетинг је више фокусиран на утицај код потрошача. ��ијаграм показује ефекте утицаја на понашање потрошача. Утицај се може тумачити као разлика у преференцијалима код особе потрошача, било интерно или екстерно. То се комплексније може растумачити кроз вредности које су дате посредством следећих теорија: Закон обухватности, Алиестезија, Теорија изгледа, Варијације у оквиру Теорије портфолија и Теорија релативног преференцијала.

Остале когнитивне функције као што су сећања или стечена искуства су кључни за процесуирање и евалуацију бенефита које потрошач манифестује кроз своје понашање. Понашање као посматрана целина је спој свих интерних и екстерних преференцијала код потрошача. Преференцијали код потрошача уточиште имају у хедонистичком аспекту Теорије дефицитета.^[3]

Доношење одлука у неуроекономији

Група истраживача је веома прецизно објаснила везу између потрошачевог мозга, доношења одлука и година старости.^[4] На овај начин су неуроекономисти направили видни прогрес у доношењу одлука код потрошачевог неуралног система и његовог трансмитера. Споменути аутори су предложили модел триадичне споне између економског доношења одлука, допаминергетског и серотоненергетског, као и фактора година код потрошача.

Референце

^ Стерн, Даниел Б.; Висwанатхан, Вијаy; Зханг, Фенгqинг (Зое); Цалдер, Боббy; Цхамберлаин, Лаура; Лее, Ницк; Ливенгоод, Схерри; Мулхерн, Франк Ј.; Раман, Калyан (2015). „Редефининг неуромаркетинг ас ан интегратед сциенце оф инфлуенце”. Фронтиерс ин Хуман Неуросциенце. 8. ИССН 1662-5161. дои:10.3389/фнхум.2014.01073. Приступљено 30. 9. 2018.
^ Мецкл Слоан, Цyнтхиа. „Неуроецономицс анд Неуромаркетинг” (ПДФ). Интернатионал Јоурнал оф Бусинесс Манагемент анд Ецономиц Ресеарцх. 6 (2): 133—136.
^ Паулус, Мартин П. (2007). „Децисион-Макинг Дyсфунцтионс ин Псyцхиатрy—Алтеред Хомеостатиц Процессинг?”. Сциенце. 318 (5850): 602—606. ИССН 0036-8075. ПМИД 17962553. дои:10.1126/сциенце.1142997. Приступљено 30. 9. 2018.
^ Мохр, Петер Н. C.; Ли, Сху-Цхен; Хеекерен, Хауке Р. (2010). „Неуроецономицс анд агинг: Неуромодулатион оф ецономиц децисион макинг ин олд аге”. Неуросциенце & Биобехавиорал Ревиеwс. Специал Сецтион: Допаминергиц Модулатион оф Лифеспан Цогнитион. 34 (5): 678—688. ИССН 0149-7634. дои:10.1016/ј.неубиорев.2009.05.010. Приступљено 30. 9. 2018.

Литература

Броwн, Е. (2012). Цонверсатионс ин сциенце. Ецономицс меетс браин цхемистрy. А неуроецономицс еxперт талкс абоут тхе генес тхат цан аффецт Wалл Стреет традинг, Лос Ангелес Тимес, А.13
Цамерер, Цолин Ф. (2008). „Тхе потентиал оф неуроецономицс”. Ецономицс & Пхилосопхy. 24 (3): 369—379. ИССН 1474-0028. дои:10.1017/С0266267108002022. Приступљено 30. 9. 2018.
Глимцхер, Паул W. (2008). „Неуроецономицс”. Сцхоларпедиа. 3 (10): 1759. ИССН 1941-6016. дои:10.4249/сцхоларпедиа.1759. Приступљено 30. 9. 2018.
Хаслер, Грегор (2012). „Цан тхе неуроецономицс револутион револутионизе псyцхиатрy?”. Неуросциенце & Биобехавиорал Ревиеwс. 36 (1): 64—78. ИССН 0149-7634. дои:10.1016/ј.неубиорев.2011.04.011. Приступљено 30. 9. 2018.
Херрманн-Пиллатх, Царстен (2012). „Тоwардс ан еxтерналист неуроецономицс: Дуал селвес, сигнс, анд цхоице.”. Јоурнал оф Неуросциенце, Псyцхологy, анд Ецономицс. 5 (1): 38—61. ИССН 2151-318X. дои:10.1037/а0026882. Приступљено 30. 9. 2018.
Платт, Мицхаел L; Хуеттел, Сцотт А (2008). „Рискy бусинесс: тхе неуроецономицс оф децисион макинг ундер унцертаинтy”. Натуре Неуросциенце. 11 (4): 398—403. ИССН 1097-6256. дои:10.1038/нн2062. Приступљено 30. 9. 2018.

[1] Стерн, Даниел Б.; Висwанатхан, Вијаy; Зханг, Фенгqинг (Зое); Цалдер, Боббy; Цхамберлаин, Лаура; Лее, Ницк; Ливенгоод, Схерри; Мулхерн, Франк Ј.; Раман, Калyан (2015). „Редефининг неуромаркетинг ас ан интегратед сциенце оф инфлуенце”. Фронтиерс ин Хуман Неуросциенце. 8. ИССН 1662-5161. дои:10.3389/фнхум.2014.01073. Приступљено 30. 9. 2018.

[2] Мецкл Слоан, Цyнтхиа. „Неуроецономицс анд Неуромаркетинг” (ПДФ). Интернатионал Јоурнал оф Бусинесс Манагемент анд Ецономиц Ресеарцх. 6 (2): 133—136.

[3] Паулус, Мартин П. (2007). „Децисион-Макинг Дyсфунцтионс ин Псyцхиатрy—Алтеред Хомеостатиц Процессинг?”. Сциенце. 318 (5850): 602—606. ИССН 0036-8075. ПМИД 17962553. дои:10.1126/сциенце.1142997. Приступљено 30. 9. 2018.

[4] Мохр, Петер Н. C.; Ли, Сху-Цхен; Хеекерен, Хауке Р. (2010). „Неуроецономицс анд агинг: Неуромодулатион оф ецономиц децисион макинг ин олд аге”. Неуросциенце & Биобехавиорал Ревиеwс. Специал Сецтион: Допаминергиц Модулатион оф Лифеспан Цогнитион. 34 (5): 678—688. ИССН 0149-7634. дои:10.1016/ј.неубиорев.2009.05.010. Приступљено 30. 9. 2018.

[1]