Пређи на садржај

Меридијан (географија)

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе погледајте страницу Меридијан (вишезначна одредница).
Меридијани пролазе између северног и јужног пола.

Меридијан или подневник је половина замишљене кружнице на Земљиној површини, која се завршава на Северном и Јужном полу и повезује тачке исте географске дужине. Позиција тачака дуж меридијана се даје у њеној географској ширини. Сваки меридијан је нормалан на упореднике и сваки меридијан је исте дужине, и износи око 20.003,93 km.

Меридијан је локус који повезује тачке једнаке географске дужине, што је угао (у степенима или другим јединицама) источно или западно од датог почетног меридијана (тренутно, IERS референтни меридијан).[1] Положај тачке дуж меридијана је дат том географском дужином и њеном географском ширином, мерено у угаоним степенима северно или јужно од екватора. Сваки меридијан је окомит на све кругове географске ширине. Меридијани су половина великог круга на површини Земље. Дужина меридијана на савременом елипсоидном моделу Земље (WGS 84) процењена је на 20.003,93 km (12.429,9 миља).[2]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Термин меридијан потиче од латинског meridies, што значи „подне“; подсоларна тачка пролази кроз дати меридијан у соларно подне, на пола пута између времена изласка и заласка сунца на том меридијану.[3] Исто тако, Сунце истовремено прелази небески меридијан. Иста латинска основа даје појмове a.m. (ante meridiem) и p.m. (post meridiem) који се користи да разјасне сати у дану када се користи 12-часовни сат.

Међународна конференција Меридијана

[уреди | уреди извор]

Због растуће међународне економије, постојала је потражња за одређеним међународним почетним меридијаном како би се олакшало путовање широм света, што би, заузврат, побољшало међународну трговину међу земљама. Као резултат тога, одржана је конференција 1884. у Вашингтону. Двадесет и шест земаља је било присутно на Међународној конференцији о меридијанима да гласају о међународном првом меридијану. Коначно, исход је био следећи: постојао би само један меридијан, меридијан је требало да пређе кроз Гринич (што је био 0°), постојала би два смера географске дужине до 180° (исток је плус, а запад минус), постоји универзални дан, и дан почиње у средњој поноћи почетног меридијана.[4]

За то су постојала два главна разлога. Први је био да су САД већ изабрале Гринич као основу за сопствени национални систем временских зона. Други је био да је крајем 19. века 72% светске трговине зависило од морских карата које су користиле Гринич као главни меридијан. Препорука је заснована на аргументу да би именовање Гринича као географске дужине 0º пружило предности за највећи број људи.[5]

Географија

[уреди | уреди извор]
Нулти меридијан у Гриничу.

Пред крај 12. века постојале су две главне локације које су биле признате као географска локација меридијана, Француска и Британија. Ове две локације су се често сукобљавале и решење је постигнуто тек након што је одржана Међународна конференција о меридијанима, на којој је Гринич препознат као локација од 0°.[6]

Меридијан кроз Гринич (унутар Гринич Парка) у Енглеској, назван Главни меридијан, постављен је на нула степени географске дужине, док су остали меридијани дефинисани углом у центру Земље између места где они и почетни меридијан прелазе екватор. Пошто круг има 360 степени, меридијан на супротној страни Земље од Гринича, антимеридијан, чини другу половину круга са оним кроз Гринич, и налази се на 180° географске дужине близу међународне датумске линије (уз одступања копнене масе и острва из граничних разлога). Меридијани западно од Гринича (0°) до антимеридијана (180°) дефинишу западну хемисферу, а меридијани од источно од Гринича (0°) до антимеридијана (180°) дефинишу источну хемисферу.[7] Већина мапа приказује линије географске дужине.

Положај почетног меридијана се мењао неколико пута током историје, углавном због транзитне опсерваторије која је изграђена поред претходне (да би се одржала услуга транспорта). Такве промене нису имале значајног практичног ефекта. Историјски гледано, просечна грешка у одређивању географске дужине била је много већа од промене положаја. Усвајање Светског геодетског система 84" (WGS84) као система позиционирања померило је геодетски почетни меридијан 102,478 метара источно од његовог последњег астрономског положаја (мерено у Гриничу).[8][9] Положај тренутног геодетског почетног меридијана уопште није идентификован никаквим знаком или ознаком у Гриничу (као што је био старији астрономски положај), али се може лоцирати помоћу GPS пријемника.

Ефекат почетног меридијана (време по Гриничу)

[уреди | уреди извор]

Било је у најбољем интересу нација да пристану на један стандардни меридијан јер то користи њиховој брзо растућој економији и производњи. Неорганизован систем који су имали раније није био довољан за њихову све већу мобилност. Аутобуске службе у Енглеској су имале неправилан тајминг пре GWT-а. САД и Канада су такође побољшавале свој железнички систем и требало им је и стандардно време. Са стандардним меридијаном, аутобуси и возови су могли да буду ефикаснији.[10]

Магнетски меридијан

[уреди | уреди извор]

Магнетни меридијан је еквивалентна замишљена линија која повезује магнетни јужни и северни пол и може се узети као хоризонтална компонента линија магнетних сила дуж површине земље.[11] Стога, игла компаса је паралелна са магнетним меридијаном. Међутим, игла компаса није стабилна на магнетном меридијану, јер је геодетска дужина од истока према западу потпуно геодезијска.[12] Угао између магнетног и правог меридијана је магнетна деклинација, која је релевантна за навигацију помоћу компаса.[13] Навигатори су могли да користе азимут (хоризонтални угао или правац смера компаса)[14] излазећег и залазећег Сунца да измере магнетну варијацију (разлика између магнетног и правог севера).[15]

Прави меридијан

[уреди | уреди извор]

Прави меридијан је тетива која иде од једног до другог пола, пролазећи кроз посматрача, а супротстављена је магнетном меридијану који пролази кроз магнетне полове и посматрача. Прави меридијан се може пронаћи пажљивим астрономским посматрањима, а магнетни меридијан је једноставно паралелан са иглом компаса. Аритметичка разлика између правог и магнетног меридијана назива се магнетна деклинација, што је важно за калибрацију компаса.[16]

Хенри Дејвид Торо је класификовао овај прави меридијан у односу на магнетни меридијан да би имао квалитетнију, интуитивнију и апстрактнију функцију. Користио је прави меридијан пошто му је компас варирао за неколико степени. Било је неких варијација. Када је приметио линију видљивости за Прави меридијан од куће своје породице до депоа, могао је да провери деклинацију свог компаса пре и после мерења током целог дана. Он је бележио ове варијације.[17]

Меридијански пролаз

[уреди | уреди извор]

Меридијански пролаз је тренутак када небески објекат прође меридијан географске дужине посматрача. У овом тренутку, небески објекат је на највишој тачки. Када сунце пређе два пута више од надморске висине док излази и залази, може се израчунати просек да би се добило време проласка меридијана. Навигатори су користили сунчеву деклинацију и висину Сунца на пролазу локалног меридијана, да би израчунали своју географску ширину помоћу формуле.[18]

Географска ширина = (90° – подневна висина + деклинација)

Деклинације великих звезда су њихови углови северно и јужно од небеског екватора.[19] Важно је напоменути да се пролазак меридијана неће десити тачно у 12 сати због нагиба земље. Меридијански пролаз се може десити унутар неколико минута варијације.[20]

Стандардни меридијан

[уреди | уреди извор]

Стандардни меридијан је меридијан који се користи за одређивање стандардног времена.[21] На пример, 30. меридијан источно (UTC+02:00) је стандардни меридијан за источноевропско време. Од усвајања временских зона – за разлику од локалног средњег времена или соларног времена – крајем 19. века и почетком 20. века, већина земаља је усвојила стандардно време једног од 24 меридијана најближа њиховом географском положају, како је одлучено од стране Међународна конференција о меридијанима 1884. године.[22][23][24] Иако је неколико временских зона померено за додатних 30 или 45 минута, као на пример на острвима Чатам, Јужној Аустралији и Непалу.[25]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Withers, Charles W. J. (2017). „Absurd Vanity”. Zero Degrees. Harvard University Press. стр. 25–72. ISBN 978-0-674-97893-5. JSTOR j.ctt1n2ttsj.6. doi:10.4159/9780674978935-004. 
  2. ^ Weintrit, Adam (2013). „So, What is Actually the Distance from the Equator to the Pole? – Overview of the Meridian Distance Approximations”. TransNav. 7 (2): 259—272. doi:10.12716/1001.07.02.14 Слободан приступ. 
  3. ^ First Teachings about the Earth; its lands and waters; its countries and States, etc (на језику: енглески). 1870. 
  4. ^ Rosenburg, Matt. „The Prime Meridian: Establishing Global Time and Space”. 
  5. ^ „Royal Museum Greenwitch”. 
  6. ^ Withers, Charles W. J. (2017). „Ruling Space, Fixing Time”. Zero Degrees. Harvard University Press. стр. 263–274. ISBN 978-0-674-97893-5. JSTOR j.ctt1n2ttsj.12. doi:10.4159/9780674978935-011. 
  7. ^ „What is the Prime Meridian? - Definition, Facts & Location - Video & Lesson Transcript | Study.com”. study.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-07-25. 
  8. ^ „Where exactly is the prime meridian?”. Astronomy & Geophysics. 56 (5): 5.5.2—5.5. октобар 2015. doi:10.1093/astrogeo/atv151 Слободан приступ. 
  9. ^ Malys, Stephen; Seago, John H.; Pavlis, Nikolaos K.; Seidelmann, P. Kenneth; Kaplan, George H. (децембар 2015). „Why the Greenwich meridian moved”. Journal of Geodesy. 89 (12): 1263—1272. Bibcode:2015JGeod..89.1263M. doi:10.1007/s00190-015-0844-y Слободан приступ. 
  10. ^ Smith, Humphry M. (јануар 1976). „Greenwich time and the prime meridian”. Vistas in Astronomy. 20: 219—229. Bibcode:1976VA.....20..219S. doi:10.1016/0083-6656(76)90039-8. 
  11. ^ Doumbia, Vafi; Boka, Kouadio; Kouassi, Nguessan; Grodji, Oswald Didier Franck; Amory-Mazaudier, Christine; Menvielle, Michel (4. 1. 2017). „Induction effects of geomagnetic disturbances in the geo-electric field variations at low latitudes”. Annales Geophysicae. 35 (1): 39—51. Bibcode:2017AnGeo..35...39D. doi:10.5194/angeo-35-39-2017 Слободан приступ. 
  12. ^ Haughton, Graves Champney (1. 1. 1851). „On the relative dynamic value of the degrees of the compass; and on the cause of the needle resting in the magnetic meridian.”. Abstracts of the Papers Communicated to the Royal Society of London. 5: 626. S2CID 118467818. doi:10.1098/rspl.1843.0275. 
  13. ^ Obuchovski, Romuald; Petroškevičius, Petras; Būga, Arūnas (1. 1. 2008). „Research on magnetic declination in Lithuanian territory”. Aviation. 12 (2): 51—56. doi:10.3846/1648-7788.2008.12.51-56 Слободан приступ. 
  14. ^ „Definition of AZIMUTH”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-07-28. 
  15. ^ „The Sun and the Moon”. The Lost Art of Finding Our Way. 2013. стр. 161—192. ISBN 978-0-674-07481-1. S2CID 133042730. doi:10.4159/harvard.9780674074811.c8. 
  16. ^ U.S. Coast and Geodetic Survey (1919). Principal Facts of the Earth's Magnetism and Methods of Determining the True Meridian and the Magnetic Declination. U.S. Government Printing Office. LCCN 19014371. OCLC 5426732. 
  17. ^ McLean, Albert F. (1968). „Thoreau's True Meridian: Natural Fact and Metaphor”. American Quarterly. 20 (3): 567—579. JSTOR 2711017. doi:10.2307/2711017. 
  18. ^ „Maps and Compasses”. The Lost Art of Finding Our Way. 2013. стр. 99—124. ISBN 978-0-674-07481-1. doi:10.4159/harvard.9780674074811.c6. 
  19. ^ „Stars”. The Lost Art of Finding Our Way. 2013. стр. 125—160. ISBN 978-0-674-07481-1. doi:10.4159/harvard.9780674074811.c7. 
  20. ^ Jassal, Rajeev. „What is the difference of noon position and meridian passage?”. MySeaTime. 
  21. ^ „Standard meridian”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 9. 4. 2022. 
  22. ^ Harper's School Geography: With Maps and Illustrations. American Book Company. 1885. стр. 129. „Standard meridians … They are 15° apart. The focal time on any one of them, therefore, differs exactly one hour from the local time on either of the two others between which it is situated. Each standard meridian is the middle line of a belt extending 15° wide.” 
  23. ^ Gould, Ralph Edgar (1925). Standard Time Throughout the World (1 изд.). United States National Bureau of Standards. стр. 2. 
  24. ^ Committee on Standard Time (1884). What Shall be the Prime Meridian for the World?. International Institute for Preserving and Perfecting Weights and Measures. стр. 22. „It is intended that local time at any place on the surface of the globe shall generally be regulated by the standard meridian nearest or most convenient to such place in longitude.” 
  25. ^ „How time zones confused the world”. BBC News. 7. 8. 2015. Приступљено 9. 4. 2022. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Меридијан на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Меридијан_(географија)&oldid=27932166”