Analiza urina
| Analiza urina | |
|---|---|
| Intervencija | |
 Bela krvna zrnca u uzorku urina viđena pod mikroskopom. | |
| MeSH | D016482 |
| Drugi kodovi | LOINC Codes for Urinalysis panels |
| MedlinePlus | 003579 |
Klinički testovi urina ili urinoanaliza su različiti testovi urina u dijagnostičke svrhe. Analiza urina (UA) je jedna od najčešćih metoda medicinske dijagnoze.[1] Reč urinoanaliza je portmanto reči urin i analiza.[2] Ostali testovi su kultura u urinu (mikrobiološka kultura urina) i nivo elektrolita u urinu.
Postoje tri osnovne komponente za analizu urina: bruto pregled, hemijska evaluacija i mikroskopski pregled. Bruto ispitivanje ciljnih parametre koji se mogu meriti ili kvantifikovati golim okom (ili drugim čulima), uključujući zapreminu, boju, providnost, miris i specifičnu težinu.
Deo analize mokraće može se obaviti korišćenjem urinskih test traka, u kojima se rezultati ispitivanja mogu očitati kao promene boje. Druga metoda je svetlosna mikroskopija uzoraka urina.
Ciljni parametri
[уреди | уреди извор]Rezultati ispitivanja mokraće uvek se tumače korišćenjem referentnog raspona koji je dala laboratorija koja je izvršila ispitivanje ili koristeći informacije koje pruža proizvođač testne trake/uređaja.[3][4]
Boja
[уреди | уреди извор]
Slede primeri boja urina i njihovih uzroka (spisak nije potpun).
- Gotovo bezbojan: Prekomerni unos tečnosti za date uslove; nelečen dijabetes melitus, dijabetes insipidus i određene vrste nefritisa.
- Žut: izrazito žuti urin može ukazivati na prekomerni unos riboflavina (vitamina B2).
- Žuto-ćilibaran: normalan.
- Žuto-oblačan: prekomerni kristali (kristalurija) i / ili prekomerni gnoj (piurija).
- Narandžast: nedovoljan unos tečnosti za date uslove; unos narandžastih materija; unos fenazopiridina zbog urinarnih simptoma.
- Crven: curenje crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina iz takvih ćelija; hemoliza; unos crvenih materija.
- Taman:
- Crvenkasto-narandžast: Unos pojedinih lekova ili drugih supstanci.
- Ružičasto-žut do crvenkastosmeđeg: Unos pojedinih lekova ili drugih supstanci.
- Tamnosmeđ: Unos pojedinih lekova ili drugih supstanci; oštećeni mišić (mioglobinurija usled rabdomiolize) od ekstremnog vežbanja ili drugih raširenih oštećenja, verovatno povezanih sa lekovima; izmenjena krv; bilirubinurija; unos fenolnih supstanci; neadekvatni metabolizam porfirina; melanin iz melanocitnih tumora; prisutnost abnormalnog oblika hemoglobina, methemoglobina.
- Smeđe-crn do crnog: Unos supstanci ili lekova; izmenjena krv; problem sa metabolizmom homogentisične kiseline (alkaptonurija), koji takođe može izazvati tamne beonjače očiju i tamne obojane unutrašnje organe i tkiva (ohronoza); Otrovanje lajsolom (proizvodom koji sadrži fenole); melanin iz melanocitnih tumora). Parafenilendiamin je visoko toksičan sastojak formulacija boja za kosu koji može da izazove akutnu povredu bubrega i rezultira crnim urinom.[5]
- Ljubičast zbog sindroma purpurne mokraćne kese.[5]
- Magenta do ljubičasto-crvene boje: Prisutnost fenolftaleina, stimulativnog laksativa koji je prethodno pronađen u senozidu.[6]
- Zelen ili taman sa zelenkastim nijansama: Žutica (bilirubinurija); problem sa metabolizmom žuči. Nedavna operacija koja zahteva visoke doze infuzije propofola.[5] Upotreba leka (Uribel) koji je sličan fenazopiridinu za ublažavanje urinarnih simptoma.
- Ostale boje: Razne materije unesene u hranu ili piće, posebno do 48 sati pre prisustva obojenog urina.[7]
Miris
[уреди | уреди извор]Miris (zadah) urina može normalno da varira od bezmirisnog (kada je veoma blago obojen i razblažen) do znatno jačeg zadaha kada je osoba dehidrirana, a mokraća koncentrovana. Kratke promene mirisa su obično samo zanimljive i nisu medicinski značajne. (Primer: nenormalan miris koji mnogi mogu otkriti nakon konzumiranja špargle.) Urin dijabetičara koji doživljavaju ketoacidozu (urin koji sadrži visoke nivoe ketonskih tela) može imati voćni ili slatki miris.[8]
Joni i metali u tragovima
[уреди | уреди извор]| Cilj | Donji limit | Gornji limit | Jedinica | Komentari | LOINC kodovi |
|---|---|---|---|---|---|
| Nitrit | n/a | Prisustvo nitrita u urinu, zvano nitriturija, ukazuje na prisustvo koliformnih bakterija. | |||
| Natrijum (Na) – dnevno | 150[10] | 300[10] | mmol / 24 h | Analiza mokraće često se zahteva tokom analize akutne povrede bubrega. Potpuna funkcija bubrega može se otkriti jednostavnom metodom testne trake. | 2956-1 |
| Kalijum (K) – dnevno | 40[10] | 90[10] | mmol / 24 h | Urinski K se može određivati u okviru analize hipokalemije. U slučaju gubitka K u gastrointestinalnom traktu, urinski K će biti nizak. U slučaju bubrežnog gubitka K, nivo K u urinu će biti visok. Smanjeni nivoi urina K uočljivi su i kod hipoaldosteronizma i nadbubrežne insuficijencije. | 2829-0 |
| Urinarni kalcijum (Ca) – dnevno | 15[11] | 20[11] | mmol / 24 h | Abnormalno visok nivo naziva se hiperkalciurija, a abnormalno niska stopa hipokalciurija. | 14637-3 |
| 100[11] | 250[11] | mg / 24 h | 6874-2 | ||
| Fosfat (P) – dnevno | n/a[10] | 38[10] | mmol / 24 h | Fosfaturija je hiperekskrecija fosfata u urinu. Ovo stanje je podeljeno na primarni i sekundarni tip. Primarnu hiperfosfaturiju karakteriše direktno izlučivanje fosfata putem bubrega, npr. kod primarne disfunkcije bubrega, kao i direktno dejstvo mnogih klasa diuretika na bubrege. Uz to, sekundarni uzroci, uključujući oba tipa hiperparatiroidizma, izazivaju hiperekskreciju fosfata u urinu. | 14881-7 |
Parametar vezan za natrijum je frakciono izlučivanje natrijuma, što je procenat natrijuma koji filtrira bubreg, koji se izlučuje urinom. To je koristan parametar kod akutnog zatajenja bubrega i oligurije, čija vrednost ispod 1% ukazuje na prerenalnu bolest, a vrednost iznad 3%[12] ukazuje na akutnu tubularnu nekrozu ili druga oštećenja bubrega.
Proteini i enzimi
[уреди | уреди извор]| Cilj | Donji limit | Gornji limit | Jedinica | Komentari |
|---|---|---|---|---|
| Protein | 0 | količine u tragovima[9] / 20 |
mg/dl | Proteini se mogu meriti Albustiks testom. Pošto su proteini veoma veliki molekuli (makromolekuli), oni se normalno ne nalaze u merljivim količinama u glomerularnom filtratu ili u urinu. Otkrivanje proteina u urinu, zvano proteinurija, može ukazivati na povećanu propustljivost glomerula. To može biti uzrokovano bubrežnim infekcijama ili drugim bolestima koje su sekundarno pogodile bubrege, poput hipertenzije, dijabetes melitusa, žutice ili hipertireoze. |
| Ljudski horionski gonadotropin (hCG) | – | 50[13] | U/l | Ovaj hormon se pojavljuje u urinu trudnica. Takođe se pojavljuje u slučajevima raka testisa kod muškaraca. Kućni testovi trudnoće obično otkrivaju ovu supstancu. |
Krvne ćelije
[уреди | уреди извор]| Cilj | Donji limit | Gornji limit | Jedinica | Komentari |
|---|---|---|---|---|
| Crvena krvna zrnca (RBCs) / eritrociti |
0[9][14] | 2[9] – 3[14] | po polju visoke snage (HPF) |
Mogu biti prisutna kao netaknute ćelije, što ukazuje na krvarenje. Čak je i količina krvi u tragovima dovoljna da celi uzorak urina dobije crveno/ružičastu nijansu, što stvara poteškoće u proceni količine krvarenja grubim pregledom. Hematurija može nastati zbog generalizirane dijateze krvarenja ili problema specifičnih za urinarni trakt (trauma, kamen ... urolitijaza, infekcija, malignitet itd.) ili artefakta kateterizacije u slučaju da se uzorak uzme iz vreće za prikupljanje, u kojem slučaju na ponovljeni test treba poslati sveži uzorak urina.
Ako su crvena krvna zrnca bubrežnog ili glomerularnog porekla (zbog glomerulonefritisa), ona imaju mehanička oštećenja nastala pri glomerularnom prolasku, a zatim osmotska oštećenja duž tubula, te se pojavljuju dismorfne karakteristike. Dismorfna crvena krvna zrnaca u mokraći koja su najkarakterističnija za glomerularno poreklo nazivaju se „ćelije G1”, torusni prstenovi s izbočenim okruglim mehurićima koji ponekad izgledaju poput glave Mikija Mausa (sa ušima). Bezbolna hematurija bezglomerularnog porekla može biti znak maligniteta mokraćnih puteva, što može opravdati temeljitije citološko istraživanje. |
| RBC odlivi | n/a | 0 / negativan[9] | ||
| Bela krvna zrnca (WBCs) / leukociti / (ćelije gnoja) |
0[9] | 2[9] / negativan[9] | ||
| – | 10 | po µl ili mm³ |
„Znatna leukocitourija” koja je veća ili jednaka od 10 leukocita po mikrolitru (µl) ili kubnom milimetru (mm³) | |
| „krv” / (zapravo hemoglobin) |
n/a | 0 / negativan[9] | kvantitativna skala testnog štapića od 0 do 4+ | Hemoglobinurija ukazuje na in vivo hemolizu, ali se mora razlikovati od hematurije. U slučaju hemoglobinurije, urinski testni štapić pokazuje prisustvo krvi, ali na mikroskopskom pregledu ne vidi RBC. Ako je hematurija praćena artefaktnom eks vivo ili in vitro hemolizom u prikupljenom urinu, test štapićem će takođe biti pozitivan na hemoglobin i teško se može protumačiti. Boja urina takođe može biti crvena zbog izlučivanja crvenkastih pigmenata ili lekova. |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Simerville JA, Maxted WC, Pahira JJ (mart 2005). „Urinalysis: a comprehensive review”. American Family Physician. 71 (6): 1153—62. PMID 15791892. Архивирано из оригинала 2. 6. 2005. г.
- ^ Harper, Douglas. „Urinalysis”. Online Etymology Dictionary. Архивирано из оригинала 21. 8. 2012. г. Приступљено 26. 9. 2011.
- ^ „Reference Ranges and What They Mean”. Lab Tests Online (USA). Архивирано из оригинала 28. 08. 2013. г. Приступљено 22. 6. 2013.
- ^ „Urine Drug Test”. Архивирано из оригинала 07. 12. 2018. г. Приступљено 03. 07. 2020. Sunday, 25 November 2018
- ^ а б в https://reference.medscape.com/slideshow/discolored-urine-6008332?src=wnl_critimg_171117_mscpref_v2&uac=20524DV&impID=1486503&faf=1#18 Архивирано 2018-04-30 на сајту Wayback Machine Medscape, 12 Causes of Discolored Urine.
- ^ Murphy, James (6. 5. 2009). „Movement Away From Phenolphthalein in Laxatives”. JAMA. 301 (17): 1770. PMID 19417193. doi:10.1001/jama.2009.585.
- ^ „Urine color - Symptoms and causes”. mayoclinic.org. Архивирано из оригинала 14. 9. 2017. г. Приступљено 30. 4. 2018.
- ^ „Urine odor Causes”. mayoclinic.org. Архивирано из оригинала 9. 1. 2018. г. Приступљено 30. 4. 2018.
- ^ а б в г д ђ е ж з Normal Reference Range Table Архивирано 2011-12-25 на сајту Wayback Machine from The University of Texas Southwestern Medical Center at Dallas. Used in Interactive Case Study Companion to Pathologic basis of disease.
- ^ а б в г д ђ Reference range list from Uppsala University Hospital ("Laborationslista"). Artnr 40284 Sj74a. Issued on April 22, 2008
- ^ а б в г medscape.com - Urine Calcium: Laboratory Measurement and Clinical Utility Архивирано 2011-09-06 на сајту Wayback Machine By Kevin F. Foley, PhD, DABCC; Lorenzo Boccuzzi, DO. Posted: 12/26/2010; Laboratory Medicine. 2010;41(11):683–686. © 2010 American Society for Clinical Pathology. In turn citing:
- Wu HBA. Tietz Guide to Clinical Laboratory Tests. 4th ed. St. Louis, MO: Saunders, Elsevier; 2006.
- ^ „MedlinePlus Medical Encyclopedia: Fractional excretion of sodium”. Архивирано из оригинала 3. 5. 2009. г. Приступљено 2. 5. 2009.
- ^ Ajubi NE, Nijholt N, Wolthuis A (2005). „Quantitative automated human chorionic gonadotropin measurement in urine using the Modular Analytics E170 module (Roche)”. Clinical Chemistry and Laboratory Medicine. 43 (1): 68—70. PMID 15653445. doi:10.1515/CCLM.2005.010.
- ^ а б „medical.history.interview: Lab Values”. Архивирано из оригинала 12. 12. 2012. г. Приступљено 21. 10. 2008.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- Lab Tests Online: Urinalysis
- Instructions How to Use with Reader and Without By Color Comparison Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јануар 2017)
- Conoximent de las Orines, an early book about analyzing urine for medical purposes. Estimated date 1466. Архивирано 2014-10-21 на сајту Archive.today
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
