Пређи на садржај

Ken Kizi

С Википедије, слободне енциклопедије
Ken Kizi
Ken Kizi
Puno imeFotografija Kizija
Ime po rođenjuKen Elton Kesey[1]
Datum rođenja(1935-09-17)17. септембар 1935.
Mesto rođenjaLa Hanta, Kolorado
 SAD
Datum smrti10. новембар 2001.(2001-11-10) (66 год.)
Mesto smrtiJudžin, Oregon[2][3][4]
 SAD

Ken Kizi (engl. Kenneth Elton Kesey; 17. septembar 1935 — 10. novembar 2001) bio je američki pisac. Najpoznatiji je po svom romanu Let iznad kukavičjeg gnezda, kao i kontrakulturna ikona koja je, po mnogima, predstavljala vezu između beat generacije 1950-ih i hipija 1960-ih.

Kizi je rođen u La Хаnti, u Koloradu, a odrastao je u Springfildu, Oregon, diplomirao je na Univerzitetu Oregon 1957. Počeo je da piše Let iznad kukavičjeg gnezda 1960. nakon što je završio diplomsku stipendiju iz kreativnog pisanja na Univerzitetu Stanford; roman je odmah postigao komercijalni i kritički uspeh kada je objavljen dve godine kasnije. Tokom ovog perioda, Kizi je učestvovao u vladinim studijama koje su uključivale halucinogene droge (uključujući meskalin i LSD) da bi dopunio svoj prihod.[5]

Nakon objavljivanja Leta iznad kukavičjeg gnezda, preselio se u obližnju La Hondu u Kaliforniji i počeo da organizuje događaje sa bivšim kolegama sa Stanforda, raznim boemskim i književnim ličnostima (naročito Nilom Kesadijem) i drugim prijateljima poznatim kao Vesele šaljivdžije; ove zabave, poznate kao Kiselinski testovi, integrisale su konzumaciju LSD-a sa multimedijskim performansima. On je bio mentor Grateful Dead-a (de fakto „kućnog bend” Kiselinskih testova) tokom njihovog početka i nastavio da vrši dubok uticaj na grupu tokom njihove duge karijere.

Njegov drugi roman, Ponekad sjajan pojam — epski prikaz preokreta porodice u Oregonu koja je težila modernističkoj veličini sage Joknapatafa Vilijama Foknera — bio je komercijalni uspeh koji je polarizirao kritičare i čitaoce po objavljivanju 1964, iako je Kizi smatrao taj roman kao njegov magnum opus.[6]

Godine 1965, nakon hapšenja zbog posedovanja marihuane i kasnije lažnog samoubistva, Kesi je bio u zatvoru na pet meseci. Ubrzo nakon toga, vratio se kući u Vilamet dolinu i nastanio se u Plezant Hilu u Oregonu, gde je do kraja života vodio povučen, porodično orijentisan način života. Pored predavanja na Univerzitetu Oregon — iskustva koje je kulminiralo u delu Pećine (1989), zajedničkom romanu koji su napisali Kizi i njegovi studenti diplomiranih radionica pod pseudonimom „O.U. Levon” — on je nastavio da redovno stvara fikciju i reportaže za publikacije kao što su Esquire, Rolling Stone, Oui, Running, i The Whole Earth Catalog; razne iteracije ovih komada sakupljene su u Kizijevoj garažnoj rasprodaji (1973) i Demonskoj kutiji (1986).

Između 1974. i 1980, Kizi je objavio šest izdanja Spit in the Ocean, književnog časopisa koji je sadržao odlomke iz nedovršenog romana (Sedam molitava bake Vitier, izveštaj o borbi Kizijeve bake sa Alchajmerovom bolešću) i priloge intelektualaca Margo St. Džejms, Kejt Milet, Stjuart Brend, Sol-Pol Sirag, Džek Sarfati, Pol Krasner i Vilijam S. Barouz.[7][8] Nakon što je treći roman (Mornarova pesma) objavljen uz mlake kritike 1992. godine, ponovo se ujedinio sa Veselim šaljivdžijama i počeo da objavljuje radove na internetu sve dok loše zdravlje (uključujući moždani udar) nije ograničilo njegove aktivnosti.

Život

[уреди | уреди извор]

Ken Kizi je došao u kontakt s drogama kad se dobrovoljno javio za eksperimentisanje s LSD-om u jednoj bolnici, a potom i zaposlio kao noćni čuvar na njenom psihijatrijskom odjeljnju. Tu je otkrio mnoštvo droga i dobio inspiraciju za roman Let iznad kukavičjeg gnezda.[9]

Kizi je postao veliki promoter LSD-a na području San Franciska. Početkom 1960-ih preselio se u La Hondu, posjed pedeset milja južno od San Franciska, gdje je razvio pravu psihodeličnu komunu.[9] La Honda je postala okupljalište umjetnika, pjesnika i muzičara. Tu je Kizi počeo s praksom tzv. "acid testova", tj. okupljanja istomišljenika radi zajedničke konzumacije halucinogenih sredstava i rasprava o učincima. Oni koji su htjeli da učestvuju u njegovim acid-testovima bili su obavezni da se obuku što luđe i da plate simboličan doprinos u iznosu od jednog dolara, pri čemu je svako mogao da konzumira količinu halucinogenih sredstava koliko je mogao da podnese.[9] Oni kojima je LSD podsticao kreativnost imali su na raspolaganju muzičke instrumente. Svako je sa tim instrumentima mogao raditi šta je htio, a najčešce ih je upotrebljavala grupa The Warlocks, koja je kasnije postala slavna pod imenom Grateful Dead.[9]

U La Hondi se izdvojila skupina mladih zagovomika LSD-a koji su sebe prozvali Merry Pranksters (Vesele šaljivdžije), čiji su izgled i način života poslužili kao uzor kasnijem hipi pokretu.

Dela

[уреди | уреди извор]

Poznatija Kizijeva djela uključuju:[10]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ George Walker a good friend of Ken's said his Given Name was Ken and Not Kenneth, Kens Grave also Says Ken Not Kenneth
  2. ^ Lehmann-Haupt, Christopher. "Ken Kesey, Author of 'Cuckoo's Nest,' Who Defined the Psychedelic Era, Dies at 66", The New York Times (November 11, 2001). Retrieved February 21, 2008.
  3. ^ Baker, Jeff (11. 11. 2001). „All times a great artist, Ken Kesey is dead at age 66”. The Oregonian. стр. A1. 
  4. ^ Keefer, Bob; Palmer, Susan (11. 11. 2001). „Oregon loses a legend”. Eugene Register-Guard. (Oregon). стр. 1A. 
  5. ^ Ken, Kesey (1962). One flew over the cuckoo's nest : a novel. New York: Viking Press. ISBN 978-0-451-16396-7. OCLC 189375. 
  6. ^ „Stanford Magazine –Article”. Архивирано из оригинала 13. 09. 2018. г. Приступљено 6. 3. 2017. 
  7. ^ Faggen, Robert (1994). „Ken Kesey, The Art of Fiction No. 136”. The Paris Review. бр. 130 (Spring изд.). Приступљено 2021-11-22. 
  8. ^ „Grateful Dead Family Discography: Spit in the Ocean Bibliography”. Архивирано из оригинала 10. 11. 2018. г. Приступљено 6. 3. 2017. 
  9. ^ а б в г Miloš, Branko (2002). Druga strana rock'n'rolla. Split: Verbum. стр. 84—93. ISBN 978-953-6197-43-9. 
  10. ^ Martin, Blank (2007). „Selected Bibliography for Ken Kesey”. Literary Kicks. Приступљено 26. 10. 2007. 
  11. ^ —— (1962). One Flew Over the Cuckoo's Nest. New York: Viking Press. ISBN 978-0-451-16396-7. OCLC 895037361. 
  12. ^ —— (1964). Sometimes a Great Notion : a novel. New York: Penguin Books. ISBN 978-0-14-004529-1. OCLC 813638027. 
  13. ^ —— (1973). Kesey's Garage Sale. New York: Viking Press. ISBN 978-0-670-41268-6. OCLC 899072134.  A collection of essays
  14. ^ —— (1986). Demon Box. New York: Penguin Books. ISBN 978-0-14-008530-3. OCLC 911911149.  A collection of essays and short stories
  15. ^ Levon, O. U. (1990). Caverns : a novel. Introduction by Ken Kesey. New York: Penguin Books. ISBN 978-0-14-012208-4. OCLC 20131987.  "O.U. Levon" spelled backwards produces "novel U.O" This book was jointly written by a creative writing class taught by Kesey at the University of Oregon (U.O.).
  16. ^ —— (1990). The Further Inquiry. photographs by Ron Bevirt. New York: Viking. ISBN 978-0-670-83174-6. OCLC 20758816.  A play / photographic record
  17. ^ —— (1990). Little Tricker the Squirrel Meets Big Double the Bear. illustrated by Barry Moser. New York: Viking. ISBN 978-0-670-81136-6. OCLC 21339755.  A children's book
  18. ^ —— (1992). Sailor Song. New York: Viking. ISBN 978-0-670-83521-8. OCLC 25411564.  A novel
  19. ^ ——; Babbs, Ken (1994). Last Go Round. New York: Viking. ISBN 978-0-670-84883-6. OCLC 28548975.  A Western genre novel
  20. ^ ——; Babbs, Ken (1994). Twister: A Ritual Reality in Three-Quarters Plus Overtime if Necessary. OCLC 74813266, 39040348.  A play
  21. ^ Twister : a ritual reality in three-quarters plus overtime if necessary in SearchWorks catalog. SearchWorks catalog. K. Babbs?. 1994. Приступљено 12. 2. 2018. 
  22. ^ —— (2003). Kesey's Jail Journal : Cut the M************ Loose. Introduction by Ed McClanahan. New York: Viking. ISBN 978-0-670-87693-8. OCLC 52134654.  An expansion of the 1967 journals that Kesey kept while incarcerated

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Ronald Gregg Billingsley, The Artistry of Ken Kesey. PhD dissertation. Eugene, OR: University of Oregon, 1971.
  • Dedria Bryfonski, Mental illness in Ken Kesey's One Flew Over the Cuckoo's Nest. Detroit: Greenhaven Press, 2010.
  • Rick Dodgson, It's All Kind of Magic: The Young Ken Kesey. Madison, WI: University of Wisconsin Press, 2013.
  • Robert Faggen, "Ken Kesey, The Art of Fiction No. 136," The Paris Review, Spring 1994.
  • Barry H. Leeds, Ken Kesey. New York: F. Ungar Publishing Co., 1981.
  • Dennis McNally, A Long Strange Trip: the Inside History of the Grateful Dead. Broadway Books, 2002.
  • Tim Owen, "Remembering Ken Kesey," Cosmik Debris Magazine, November 10, 2001.
  • M. Gilbert Porter, The Art of Grit: Ken Kesey's Fiction. Columbia, MO: University of Missouri Press, 1982.
  • Elaine B Safer, The contemporary American Comic Epic: The Novels of Barth, Pynchon, Gaddis, and Kesey. Detroit, MI: Wayne State University Press, 1988.
  • Peter Swirski, "You're Not in Canada until You Can Hear the Loons Crying; or, Voting, People's Power and Ken Kesey's One Flew over the Cuckoo's Nest," in Swirski, American Utopia and Social Engineering in Literature, Social Thought, and Political History. New York: Routledge, 2011.
  • Stephen L. Tanner, Ken Kesey. Boston, MA: Twayne, 1983.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ken_Kizi&oldid=28894444”