Supstanca P
| Tahikinin, prekurzor 1 | |
|---|---|
 Model supstance P | |
| Identifikatori | |
| Simbol | TAC1 |
| Alt. simboli | TAC2, NKNA |
| Entrez | 6863 |
| HUGO | 11517 |
| OMIM | 162320 |
| RefSeq | NM_003182 |
| UniProt | P20366 |
| Ostali podaci | |
| Lokus | Hromozom 7 q21-q22 |
| |
| Identifikacija | |
|---|---|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.046.845 |
| MeSH | Substance+P |
| Svojstva | |
| C63H98N18O13S | |
| Molarna masa | 1347,63 g/mol |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
U neuronauci supstanca P (SP) je neuropeptid: undekapeptid koji funkcioniše kao neurotransmiter i neuromodulator.[3][4] Ovaj molekul pripada familiji tahikininskih neuropeptida. Supstanca P i njen blisko srodni neuropeptid neurokinin A (NKA) nastaju iz poliproteinskog prekurzora nakon diferencijalnog splajsovanja gena preprotahikinina A. Aminokiselinska sekvenca supstance P je[5][6]:
Supstanca P se oslobađa iz završetaka specifičnih senzornih nerava. Nađena je u mozgu i kičmenoj moždini, i učestvuje u inflamatornim procesima i senzaciji bola.
Otkriće
[уреди | уреди извор]Supstancu P su originalno otkrili 1931 Ulf von Euler i Džon H. Gadum kao ekstrakt tkiva koji izaziva intestinalne kontrakcije in vitro.[7] Njena distribucija u tkivu i biološka dejstva su detaljno ispitivana tokom decenija koje su sledele.[3] NKA (prethodno poznata kao supstanca K ili neuromedin L) je izolovana iz svinjske kičmene moždine 1983, i ustanovljeno je da takođe stimuliše intestinalne kontrakcije.[8]
Receptor
[уреди | уреди извор]Endogeni receptor supstance P je neurokininski 1 receptor (NK1-receptor, NK1R).[9] On pripada familiji tahikininskih receptora G protein-spregnutih receptora.[10]
Literatura
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б Harrison S, Geppetti P (2001). „Substance p”. The International Journal of Biochemistry & Cell Biology. 33 (6): 555—76. PMID 11378438. doi:10.1016/S1357-2725(01)00031-0.
- ^ Datar P, Srivastava S, Coutinho E, Govil G (2004). „Substance P: structure, function, and therapeutics”. Current topics in medicinal chemistry. 4 (1): 75—103. PMID 14754378. doi:10.2174/1568026043451636. Архивирано из оригинала 17. 08. 2009. г. Приступљено 19. 09. 2018.
- ^ Chang MM, Leeman SE, Niall HD (1971). „Amino-acid sequence of substance P”. Nature: New Biology. 232 (29): 86—7.
- ^ Leeman SE, Mroz EA (1974). „Substance P”. Life Sciences. 15 (12): 2033—44. PMID 4613983.
- ^ V Euler US, Gaddum JH (1931). „An unidentified depressor substance in certain tissue extracts”. The Journal of Physiology. 72 (1): 74—87. PMC 1403098
. PMID 16994201.
- ^ Panula P, Hadjiconstantinou M, Yang HY, Costa E (1983). „Immunohistochemical localization of bombesin/gastrin-releasing peptide and substance P in primary sensory neurons”. The Journal of Neuroscience : the official journal of the Society for Neuroscience. 3 (10): 2021—9. PMID 6194276.
- ^ Gerard NP, Garraway LA, Eddy RL Jr, Shows TB, Iijima H, Paquet JL, Gerard C (1991). „Human substance P receptor (NK-1): organization of the gene, chromosome localization, and functional expression of cDNA clones”. Biochemistry. 30 (44): 10640—6. PMID 1657150. doi:10.1021/bi00108a006.
- ^ Maggi CA (1995). „The mammalian tachykinin receptors”. Gen. Pharmacol. 26 (5): 911—44. PMID 7557266. doi:10.1016/0306-3623(94)00292-U.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- Russell J (14. 09. 2001). „Neurochemical Substance P is Key to Understanding Pain Process”. Fibromyalgia Library. ProHealth.com. Приступљено 01. 11. 2008.
