usta

1. S ústima mȉče. ^{[5] [6] [7] [8]} Банатско Аранђелово Лаћарак Пачир Сивац Стапар Госпођинци Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Ново Милошево Међа Житиште Фаркаждин Батања ^[1]
2. U ústima dònosi ránu. ^[9] Српски Крстур ^[1]
3. Prȁvi vȍsak od sȉtni nȅki plȍčica kòje òna lȗči u svòjim ústima. ^[9] Ново Милошево Сремска Митровица Пачир Деспотово Чента Избиште Баваниште ^[1]
4. Ona [mrena] ima tvrda usta, kao da je ne bole, kao da se to nje ne tiče. ^[3] Сремски Карловци ^[1]
5. Kad òćemo da ga pečémo, ràšīrimo mu ústa, tȍ još ȍma čȉm ga zàkolju nȁši, i stȁvidu jȁbuku u ústa prȃsetu  ; pčel ‘organ na glavi pčele kroz koji se unosi hrana’. ^[3] Бешка Моровић Сремска Митровица Мол Елемир Чента ^[1]
6. I tȃ je ìmala kao ústa, tȏ mȋ kȃžemo ústa i tȗ se ȍnda mètula po jèdna tàko širòka cígla — níje bílo vráta. ^[10] Башаид Шуљам Врдник Кикинда Нови Бечеј Меленци ^[1]
7. Sȁd sam jȁ rȁčuno tȕ da spȕstim jèdnu mȃlu kȏnku, da nàmestim, i da nàmestim tȁmo pȅtna ústa. Ђала ^[1]
8. Óde su tȃ pèćna ústa, tȗ unútra se lòži. ^[10] Башаид Мартонош Санад Ново Милошево ^[1]
9. Napred zaveže se ono di se vadi riba — usta. Usta su unutri, grlo odnosno, a napred se vadi riba. ^[3] Моровић ^[1]
10. Ústa se nàmeste da ìdu nȁ vodu, ȍnda òseti sȍm da je tȗ nȅki lȃd i ȗđe ù taj sènker. ^[11] Ковиљ ^[1]
11. ulazi u taj prednji deo, u ta usta i ulazi u zadnji. A u zadnji deo isto ima na sredini jedna, rečimo uvod — isto usta zvana [ShLR]. Елемир Мол Бачко Градиште Падеј ^[1]
12. Postoje prednja usta i zadnja usta. To se zadnja usta obično se kaže. To je tur di riba stoji. ^[3] Србобран ^[1]
13. Ȇj, kolìko ústa jȃ rȃnim! Ново Милошево ^[1]

Изрази:

1. ko da su mu ˜ pocepana ("isto"). ^[1]
2. oteti ("preduhitriti sagovornika, reći isto što je sagovornik hteo, mislio da kaže"; "Oto si mi reč iz usti"). Јасеново ^[1]
3. ˜ te bolela! ("prekor osobi koja psuje"). Кикинда ^[1]
4. luftirati ˜ ("puno pričati"). ^[1]
5. falte me ˜ il ću vas poderati! ("isto"). Ново Милошево ^[1]
6. teče mu iz ˜ med i mleko ’na rečima je blag, krotak i mio’ ^[1]
7. od ˜ praviti dupe ("jedno obećavati a drugo raditi"). Сомбор ^[1]
8. ˜ mu ko da ima dva para buѕa ("isto"). Јасеново ^[1]
9. iz tvojih ˜ u božje uši ("daj bože da tako bude"). Сомбор ^[1]
10. lajati/svirati/fljakati na sva ˜ ("mnogo, ne uzdržavajući se, govoriti, vikati, grditi i sl."; "Laje na sva usta"). ^[1]
11. ide mi voda na ˜ ("hteo bih da jedem (obično kad se priča o jelu)"). Сомбор ^[1]
12. Govoriti na sva ˜ ("govoriti otvoreno, javno"). ^[1]
13. ispirati ˜ nekim ("ogovarati nekoga"). Ново Милошево ^[1]
14. odvajati od ˜ ("davati kome od onoga čega ni sam davalac nema dovoljno"). Сомбор ^[1]
15. olajavati na sva ˜ ("mnogo, ne uzdržavajući se, javno govoriti o nekome ružno, loše"; "Olajava ga na sva usta"). ^[1]
16. svetu ˜ ne mož zatvoriti ("nemoguće je sprečiti prepričavanje, stati na put ogovaranju"). ^[1]
17. láditi ˜ ("govoriti koješta"). Ново Милошево ^[1]
18. zàpušiti ˜ ("ućutkati nekoga"). Ново Милошево ^[1]
19. pokvariti ˜ ("reći tek poneku reč"; "Mirniji, nespretniji i ćutljiviji muškarci celo to vreme obično bi prećutali ili bi u najboljem slučaju rekli tek toliko, najneophodnije, što na selu kažu „pokvarili usta”"). ^[1]
20. Govori ko da ima kulje uusta Јасеново ^[1]
21. metuti lokot nausta ("ćutati"). Вршац ^[1]
22. puna su mu ˜ hvale ("sam sebe hvali"). Сомбор ^[1]
23. imati pocepana ˜ ("puno pričati, klevetati"). ^[1]
24. mrtva ˜ ne govore ("mrtav čovek neće progovoriti"). ^[1]
25. imati ˜ ko štrimfla ("imati velika usta"; "Ȉmaš ústa ko štrȋmfla"). Вршац ^[1]
26. falte me ˜ da vas ne pocepam ("blagi prekor hvalisavcu"). ^[1]
27. oteti iz ˜ ("sebično prisvojiti tuđe"; "Oto bi ti iz usta"). ^[1]
28. na sva ˜ ("mnogo, ne uzdržavajući se, javno (vikati, govoriti, hvaliti, grditi)"; "On"). Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци ^[1]
29. uzeti ("preduhitriti sagovornika, reći isto što je sagovornik hteo, mislio da kaže"; "Uzo si mi reč iz usta"). Ново Милошево ^[1]
30. otkidati od ˜ ("nesebično davati i ono čega je nedovoljno"; "Otkida od usta"). ^[1]
31. govorite/lajte ˜ da niste pusta ("u obraćanju osobi koja mnogo priča"). Јасеново ^[1]