Fibrinogen (faktor I) je rastvorni glikoprotein iz plazme koji se sintetiše u jetri. On se konvertuje trombinom u fibrin tokom koagulacije krvi. To se ostvaruje putem procesa koagulacione kaskade koji aktivira zimogenskiprotrombin do serinsko proteaznogtrombina, koji je zatim odgovoran za konvertovanje fibrinogena u fibrin. Fibrin se vezuje za faktor XIII i formira ugrušak. FXIIIa dalje stabilizuje fibrin inkorporacijom fibrinoliznih inhibitora alfa-2-antiplazmina i TAFI (trombinom aktiviranog inhibitora fibrinolize, prokarboksipeptidaze B), i vezivanjem nekoliko adhezionih proteina raznih ćelija.[2] Aktivacija faktora XIII trombinom i plazminogenim aktivatorom (t-PA) je katalisana fibrinom.[2] Fibrin se specifično vezuje za aktivirane koagulacione faktore faktor Xa i trombin, i zarobljava ih u mrežu vlakana, tako da funkcioniše kao privremeni inhibitor tih enzima, koji mogu da ostanu aktivni, i da budu oslobođeni tokom fibrinolize.[3] Nedavna istraživanja su pokazala da fibrin ima ključnu ulogu u inflamatornom responsu i razvoju reumatoidnog artritisa.[4]
^PDB: 1FZC; Everse SJ, Spraggon G, Veerapandian L, Riley M, Doolittle RF (1998). „Crystal structure of fragment double-D from human fibrin with two different bound ligands”. Biochemistry. 37 (24): 8637—42. PMID9628725. doi:10.1021/bi9804129.
^ абMuszbek L, Bagoly Z, Bereczky Z, Katona E (2008). „The involvement of blood coagulation factor XIII in fibrinolysis and thrombosis”. Cardiovascular & Hematological Agents in Medicinal Chemistry. 6 (3): 190—205. PMID18673233. doi:10.2174/187152508784871990.
. PMID 21439056. doi:10.1186/1546-0096-9-8.
