Wikipedija

1924

godina

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1890-e | 1900-e | 1910-e | 1920-e | 1930-e | 1940-e | 1950-e | >
<< | < | 1920. | 1921. | 1922. | 1923. | 1924. | 1925. | 1926. | 1927. | 1928. | > | >>

Godina 1924 (MCMXXIV) bila je prijestupna godina koja počinje u utorak.

1924. po kalendarima
Gregorijanski 1924. (MCMXXIV)
Ab urbe condita 2677.
Islamski 1342–1343.
Iranski 1302–1303.
Hebrejski 5684–5685.
Bizantski 7432–7433.
Koptski 1640–1641.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat 1979–1980.
• Shaka Samvat 1846–1847.
• Kali Yuga 5025–5026.
Kineski
• Kontinualno 4560–4561.
• 60 godina Yang Drvo Miš
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11924.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era
1924:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Rođenja • Smrti

Događaji

uredi

Januar/Siječanj

uredi
 
Ramsay MacDonald
 
Drveni Lenjinov mauzolej
  • 27. 1. - Lenjinovo telo položen u mauzolej (drveni do 1930, zatim današnja varijanta). Trocki je odsutan, Staljin mu je poslao telegram sa pogrešnim datumom. Temperatura je bila ispod -30.
  • 28. 1. - Skupština KSHS je primila zakon o francuskom zajmu od 300 miliona franaka, i u pojedinostima.
  • 31. 1. - Drugi svesavezni kongres Sovjeta ratifikovao prvi Ustav SSSR (zamenjen 1936).

Februar/Veljača

uredi
 
Rijeka 1912
  • 15. 2. - Počinje funkcionisanje velikih oblasnih župana u Hrvatskoj[11] i Slavoniji (u Dalmaciji oblasti uvedene ranije).
  • februar-mart - Tiburcio Carías Andino, koji je prošle godine dobio relativnu većinu na izborima u Hondurasu, započinje sukob sa predsednikom Gutiérrezom koji se želi održati na vlasti, doći će do američke intervencije.
  • 19. 2. - U skupštini KSHS ratifikovan Rimski ugovor sa 123 prema 21.
  • 21. 2. - Major Šćepan Mijušković je pretučen na smrt od žandarma u Nikšiću, kao i njegov rođak Stevan, a pretučeno je i još nekoliko osoba[12] (Milan Kalabić je osuđen za ovo 1930).
  • 22. 2. - Objavljen italijanski dekret o aneksiji Rijeke, koja će biti glavni grad Kvarnerske, tj. Riječke pokrajine (formalno do 1947).
  • 22. 2. - Umerene partije u Nemačkoj osnovale Reichsbanner Schwarz-Rot-Gold ("Crno-crveno-zlatni barjak Rajha") protiv unutrašnje subverzije levog i desnog ekstremizma.
  • 23. 2. - Albanski premijer Ahmet Zogu ozbiljno ranjen u atentatu, nešto kasnije ga zamenjuje tast Shefqet Vërlaci.
  • 24. 2. - Rijeka: vlasti KSHS preuzimaju luku Baroš, Deltu i Bankino,[13][14] sledećih dana su preuzeta i okolna sela[15] (Rubeš, Zamet, Drenova-Podbreg 28. 2.[16]).
  • 24. 2. - Francuskinja Alexandra David-Néel stigla inkognito kao prva Evropljanka u Lhasu.
  • 26. 2. - U Minhenu počinje suđenje Adolfu Hitleru, Ludendorffu i još osmorici za Pivnički puč - Hitler koristi proces za propagiranje svoje politike.
  • 29. 2. - Skupština KSHS jednoglasno usvojila konvenciju o slobodnoj zoni u Solunu.

Mart/Ožujak

uredi
  • 1. 3. - Katastrofa u Nixon Nitration Works: eksplozija u zgradi za preradu amonijevog nitrata pokreće niz požara koji uništavaju nekoliko kvadratnih kilometara u Nixonu, New Jersey (danas deo Edison, New Jersey).
  • 3. 3. - Atatürkove reforme: ukinut kalifat u Turskoj - zbačen Abdul Medžid II. - čime je uklonjen poslednji ostatak sultanskog političkog sistema.
  • 3. 3. - Površina Beloruske SSR je udvostručena jer je od RSFSR vraćen veći deo Mogiljevske i Vitebske gubernije i deo Smolenske.
  • 5. 3. - Šerif Meke Hussein bin Ali se proglasio za kalifa - većina ga ne priznaje, ubrzo dolazi do sukoba sa Ibn Saudom.
  • 6. 3. - Potpisan sporazum o isporuci jednog dela već poručene robe iz nemačkih reparacija za KSHS.
  • 7. 3. - Formiran opozicioni blok: demokrate (Davidovićeva struja), HRSS, JMO (Spaho) i SLS (Korošec).
  • 7. 3. - Adolfo de la Huerta beži u SAD, njegove pristalice se predaju u Meksiku, pošto je ponuđena amnestija - kraj tromesečnog građanskog rata.
  • 8. 3. - Josip Predavec je predao skupštini punomoćja 20 poslanika HRSS (što se smatra priznanjem skupštine; sa Mačekom je predao još 31 punomoćje 18. 3.).
  • 8. 3. - Tri eksplozije u rudniku kod mesta Castle Gate, Utah, poginuo 171 rudar.
  • 8. 3. - Nikola Tesla izjavio da je usavršio sistem za bežični prenos energije.
  • 12. 3. - Protestni zbor na Beogradskom univerzitetu povodom otpuštanja ili penzionisanja nekih ličnosti, tj. kršenja autonomije univerziteta (u aprilu pooštrene disciplinske odredbe[17]).
  • 15. 3. - Italijanski kralj proizveo Gabriele d'Annunzija u kneza od Montenevosa (Snežnik).
   
Nikola Pašić
Svetozar Pribićević
  • 16. 3. - Svečano proglašena aneksija Rijeke Italiji.
  • mart - U jugoistočnoj afganskoj provinciji Host izbila pobuna protiv vesternizatorskih reformi Amanullah Khana - ugušena do početka sledeće godine.
  • 18. 3. - Prikazan film The Thief of Bagdad sa Douglasom Fairbanksom.
  • 20. 3. - Pred Skupštinom je interpelacija Ferada Drage o Dumničkom slučaju (zapaljene kuće petorice kačaka koji su se predali, sa ukućanima).[18]
  • 24. 3. - Nakon što je 15 HRSS-ovaca položilo zakletvu, Nikola Pašić dao ostavku i odmah dobio novi mandat.
  • 25. 3. - Proglašena republika u Grčkoj - Druga Helenska Republika (na referendumu 13. aprila odobrena sa 70%), traje do 1935.
  • 26. 3. - Svetozar Pribićević sa 14 kolega istupio iz demokratskog kluba, zbog Davidovićevog saveza sa HRSS i drugim "federalistima" u opozicionom bloku.
  • 27. 3. - Formirana vlada Pašić-Pribićević (ovaj drugi dobio četiri portfelja i dva podsekretara), koalicija traje do sledeće godine.
  • 27. 3. - Ukidanje pomoći crnogorskim emigrantima u Italiji.[19]
  • 29. 3. - Skupštini, posle više godina, prisustvuje 62 poslanika HRSS, većinom još neverifikovanih - vlada "P-P" gubi skupštinsku većinu, ali 30/31. je ipak izglasala budžet, pošto je blok napustio skupštinu (svi mandati su verifikovani 2. 4.).
  • 31. 3. - Sukob sa kačacima iz Ostrica u Bitolju, završen sledeće noći - po pet mrtvih s obe strane.[20]

April/Travanj

uredi
 
Ludendorff i Hitler
  • 1. 4. - Adolf Hitler osuđen na pet godina zatvora zbog učešća u Pivničkom puču prethodnog novembra - odslužiće samo osam meseci u udobnoj prostoriji, tokom kojih će diktirati Mein Kampf. Ludendorf oslobođen.
  • 1. 4. - Severna Rodezija postaje britanski protektorat nakon administracije privatne Britanske južnoafričke kompanije (od 1964. Zambija).
  • 2. 4. - Besarabijsko pitanje: rumunsko-sovjetski pregovori u Beču prekinuti, rumunska strana je odbila plebiscit (u Besarabiji je 15-tog proglašeno opsadno stanje).
  • ca. 3. 4. - Italijanski brodovi blokiraju rumunske luke zbog dugova.
  • 3. 4. - Beulah Annan ubila svog ljubavnika i slušala džez - ovaj senzacionalni slučaj, i onaj Belve Gaertner, su inspiracija za dramu Chicago.
  • 3. 4. - Bugarski kasacioni sud zabranio komunističku partiju.
  • ca. 3. 4. - U Tepcima kod Nikšića ubijen odmetnik Ilija Lakićević, koji je bio ucenjen na 100.000 dinara.[21]
  • ca. 5. 4. - Sukob Bunjevaca i vlasti u Mohaču sa ljudskim žrtvama zbog selektivne agrarne reforme.[22]
  • 6. 4. - Osnovan Automobilski klub Kraljevine SHS.
  • 6. 4. - Prvi izbori u Italiji nakon Marša na Rim: Mussolinijeva Nacionalna lista dobija dve trećine glasova uz pomoć zastrašivanja i zakona koji daje dve trećine mandata najvećoj stranci. Sledeći višestranački izbori održani 1946.
  • 6. 4. - Mârzescuov zakon: zabranjena Rumunska komunistička partija.
  • 8. 4. - U Turskoj ukinuti šerijatski sudovi.
  • ca. 9. 4. - Visok vodostaj Save i Dunava, poplava na beogradskom Dorćolu, Borči i Ovči.[23] Prethodnih dana su nadošle i Miljacka, Neretva... Pored Dunava i Save je potopljeno 134 hiljade hektara zemlje i 40 sela; potpuno srušenih kuća je 203.[24]
 
Razgraničenje u Banatu

Maj/Svibanj

uredi
 
Palata SANU
  • 1. 5. - Otvorena je zgrada Srpske akademije - ona je koristi od 1952, a sada je data u zakup.
  • 1. 5. - Mihajlo Pupin dobio Pulicerovu nagradu za autobiografsko delo "Od pašnjaka do naučenjaka".
  • 2. 5. - Zavod Svetog Jeronima u Rimu predat poslaniku Kraljevine SHS - skinuta "austrijska" obeležja i postavljena jugoslovenska (ili 28. 4.[30]).
  • 3. 5. - Inženjer Rudolf Fizir konstruisao prvi jugoslovenski avion.
  • 3. 5. - Bozenhardtov incident: u potrazi za odbeglim zatvorenikom komunistom, berlinska policija upala u sovjetsku trgovačku delegaciju - nađeni dokumenti o vezama SSSR i KPD.
  • 4. 5. - Izbori u Nemačkoj: socijaldemokrati ostaju najveća partija sa 100 mandata (- 2), konzervativna DNVP 95 (+ 24), na četvrtom mestu KPD sa 62 (+ 58), šesti Nacionalsocijalistički slobodarski pokret sa 32 mandata.
  • 5. 5. - Objavljen proglas HRSS (usvojen 1. 5.) kojim se reafirmira republikanstvo stranke (zabranjen broj "Slobodnog doma" koji ga je objavio). Radikalska vlada optužena za ubistva u Makedoniji i Crnoj Gori.[31]
  • 6. 5. - Majski manifest: VMRO za ujedinjenje cele Makedonije, komunističku Balkansku federaciju i saradnju sa SSSR - razdor u organizaciji.
  • 8. 5. - U Parizu potpisana Klajpedska konvencija: priznat litvanski posed nad Klajpedskom oblašću (bivši Memel).
  • 10. 5. - J. Edgar Hoover postavljen na čelo Istražnog biroa (kasnije Federalni istražni biro, FBI), ostaje na čelu službe do smrti 1972.
  • 12. 5. - U Osijeku počelo suđenje čuvenom razbojniku Jovanu Stanisavljeviću Čarugi[32].
  • 14. 5. - Predstavka opozicije predsedniku skupštine KSHS povodom napada na imunitet poslanika i političke zborove.
  • maj - Na zabranu Kulturbunda u KSHS, u Austriji se odgovara progonom Slovenaca i Hrvata, od strane Koruškog Heimatdiensta; od početka godine je dva puta provaljivano u konzulat u Celovcu/Klagenfurtu.[33]
  • 17. 5. - Nepogode sa ljudskim žrtvama oko Pakraca i Mladenovca, materijalna šteta oko Lajkovca i Ljiga.[34][35]
  • 19. 5. - Nakon što je demokrata Ljuba Davidović vratio mandat, kriza završena time što mandat za radnu vladu, u istom sastavu kao do 12. 4., ponovo dobija Nikola Pašić, (zakletva položena 21. 5.).
  • 20. 5. - Umro Bogd han, nominalni vladar Mongolije - komunisti će u novembru proglasiti republiku (njegova reinkarnacija, 9. Jebtsundamba Khutuktu je navodno prepoznat 1936, što je držano u tajnosti do 1990).
  • 21. 5. - Bogati studenti Leopold i Loeb ubili iz zabave 14-godišnjeg Bobbyja Franksa - ubrzo su uhapšeni.
  • 22. 5. - Francuska firma TSF je predala Ministarstvu pošte i telegrafa otpravnu i prijemnu radio stanicu u beogradskoj Rakovici i na Vračaru kod N. Groblja;[36][37] održava se saobraćaj s Bejrutom.[38]
  • 22. 5. - Nepogode sa ljuskim žrtvama u Radovišu i Strumici, takođe kod Bitolja.
  • 23 - 31. 5. - XIII kongres SKP(b): potvrđena pobeda Trijumvirata nad Levom opozicijom. Lenjinov testament predstavljen na restriktivan način, njegovo pominjanje tokom sednica zabranjeno.
  • 24. 5. - Njemački predsjednik je raspustio Rajhsministarstvo za obnovu, koje je sprovodilo ekonomske reparacije prema Versajskom sporazumu.
  • 25. 5. - Završeni izbori u Francuskoj, pobeda Levog kartela, saveza radikala i socijalista - na vlasti do 1926. pod vladama Herriota, Painlevéa i Brianda.
  • 26. 5. - U SAD potpisan novi Zakon o imigraciji - dodatno ograničeno useljavanje iz južne i istočne Evrope i zabranjeno useljavanje iz Azije. Kvota KSHS je samo 671 osoba, prema 6.426 po zakonu iz 1921. Ovakva politika traje do 1952. odn. 1965. (s izuzetkom Kineza od 1943). Dva dana kasnije je osnovana Granična patrola SAD
  • 26. 5. - Bitka kod Turube: Ibn Saudove snage su potukle hašemitske na čelu sa Abdullahom bin Al-Husseinom.
  • 27. 5. - Nakon što su verifikovani mandati Hrvatske republikanske seljačke stranke, zasedanje skupštine zaključeno do 20. 10. - opozicija negoduje, nazivajući to državnim udarom.
  • 27. 5. - Veći deo Baranje poplavljen zbog proboja nasipa kod Bogojeva.
  • 29. 5. - Eksplozije u centralnom pirotehničkom zavodu rumunske vojske u Kotročenju kod Bukurešta, oštećena i kraljevska palata.
  • 30. 5. - Socijalistički političar Giacomo Matteotti otvoreno u italijanskom parlamentu optužuje fašiste za prevaru i nasilje na prošlim izborima.
  • 31. 5. - Kinesko-sovjetski ugovor o uspostavljanju diplomatskih odnosa, sovjetska vlada se odriče privilegija datih carskoj vladi.

Jun/Juni/Lipanj

uredi
 
Fan Noli
  • 1. 6. - Sukob komunista i orjunaša u Trbovlju, mrtvi na obe strane.
  • 1. 6. - U Beogradu počelo snimanje filma "Budi Bog s nama ili kačaci u Topčideru".[39]
  • 1. 6. - Junska revolucija u Albaniji, na vlast dolazi pravoslavni episkop Fan Noli dok Ahmet Zogu beži u Jugoslaviju.
  • 1. 6. - Atentant na austrijskog kancelara Ignaza Seipela, pogođen u grudi ali preživeo.
  • jun - Stjepan Radić u Moskvi.
  • 2. 6. - U SAD potpisan Zakon o državljanstvu Indijanaca - dobija ga 125.000 koji ga nisu imali, od 300.000.
  • 2. 6. - Politbiro SKP(b): od ranije Kamenjev, Rikov, Staljin, Tomski, Trocki, Zinovjev, novi član je Buharin, umesto Lenjina - osim Staljina, svi su ubijeni u čistkama 1936-38, a Trocki 1940.
  • 2. 6. - Prikazan je The Sea Hawk, najunosniji film u SAD ove godine.
  • 7. 6. - U Melju kod Kolašina ubijen odmetnik Drago Prelević - pripisano mu je 48 ubistava, bio je ucenjen na 100.000 dinara.
  • 8. 6. - George Mallory i Andrew Irvine krenuli na vrh Mount Everesta - nikad više nisu viđeni.
  • 8. 6. - Frédéric François-Marsal je svega jednu sedmicu francuski premijer a takođe je i v.d. predsednika 11 - 13-tog nakon Millerandove ostavke.
  • 9. 6. - Demonstracije u Zagrebu, uprkos zabrani, povodom krvoprolića u Trbovlju, sa policijskom intervencijom.
 
Giacomo Matteotti
  • 10. 6. - Fašisti kidnapovali i ubili socijalističkog lidera Giacoma Matteottija (telo pronađeno tek 16. avgusta).
  • 10. 6. - Veliki župan je raspustio opštinsku upravu Ljubljane, koja je imala "klerikalno-komunističku većinu".[40]
  • 10. 6. - Albanski pobunjenici zauzeli Tiranu.
  • 10. 6. - Iračka konstituanta je ratifikovala Anglo-irački ugovor iz 1922: samouprava sa britanskom kontrolom inostranih poslova (novi ugovor 1930).
  • 12. 6. - Banda braće Newton počinila najveću pljačku voza u SAD, kod Rondouta na severoistoku Ilinoja su uzeli tri miliona dolara u novcu i dragocenostima (~ 54 miliona u današnjem novcu).
  • 12. 6. - Požar i eksplozija na američkom bojnom brodu USS Mississippi: ugušila se 44 mornara, zatim poginula četvorica spasilaca - tada najgora nesreća američke mornarice.
  • 13. 6. - Tornado u blizini Budimpešte, procenjene snage F4.
  • 13. 6. - Gaston Doumergue je novi predsednik Francuske (do 1931).
  • jun - Sveštenici u Crnoj Gori štrajkuju zbog male plate - sledećeg meseca im je priznat činovnički stalež, slično kao pre rata.[41]
  • 16. 6. - Zvanično otvaranje Kuomintangove Vojne akademije Whampoa kod Kantona, formirane uz pomoć sovjetskih finansija - govor koji je održao Sun Jat-sen postaće reči himne Republike Kine.
  • 21. 6. - Jovan Stanisavljević Čaruga i još trojica osuđeni na smrt, deset vremenskih kazni.
  • 22. 6. - Ahmed Zogu prešao na jugoslovensku teritoriju.
  • 23. 6. - U pograničnom incidentu na jugoslovensko-italijanskoj granici kod Uneca poginuo italijanski graničar (orjunaši?).
  • 23. 6. - Por. Russell Maughan uspeo da između zore i mraka preleti od New Yorka do San Francisca - 4.300 km u šest etapa za 20 h i 48 min.
  • 23. 6. - Uhapšen je "Hanoverski kasapin", Fritz Haarmann - osuđen je za silovanje i ubistvo 24 mladića i dečaka, koliko je poznato, pogubljen je sledećeg aprila.
  • 25. 6. - Velike tuče pravoslavaca i muslimana kod Vasinog hana i Mokrog blizu Sarajeva[42].
  • 27. 6. - "Aventinska secesija": 123 opoziciona poslanika napustilo italijanski parlament, traže mere povodom Matteottijeve, inače će započeti bojkot.
  • 30. 6. - J. B. M. Hertzog je novi premijer Južne Afrike (do 1939); poboljšao je stanje belih radnika.

Jul/Juli/Srpanj

uredi
  • 1. 7. - Stjepan Radić u Moskvi pristupio Međunarodnom seljačkom savezu (Seljačkoj internacionali - Krestinterni) ("Slobodni dom" ovo objavljuje 18. 7.[43]).
  • 1. 7. - Rogersovim zakonom su diplomatske i konzularne službe SAD spojene u Inostranu Službu SAD, definiran je sistem osoblja.
  • 2. 7. - Italijanski graničari ubili nedaleko od Uneca dvojicu jugoslovenskih i ranili jednog studenta.
  • 4. 7. - Rudarski zakon u Rumunjskoj: nacionalizacija njemačkih akcija, država ima udio od 60% u naftnim poljima (izmjenjen 1929).
 
Leon Štukelj
 
Ljubomir Davidović, premijer KSHS, jul - oktobar 1924.
  • 16. 7. - Nikola Pašić dao ostavku, traži nove izbore[47]. Novu vladu pokušava da sastavi predsednik skupštine Ljuba Jovanović, takođe radikal[48].
  • 16. 7. - Zvanični početak rada Duševne bolnice u Kovinu, u bivšoj kasarni.
  • 16. 7. - U Londonu otvorena konferencija o nemačkim reparacijama.
  • 18. 7. - Rulja u Teheranu ubila američkog vicekonzula Roberta Imbrieja, navodno su mislili da je bahajac, ili se možda radilo o naftnim intrigama[49].
  • 19. 7. - Masakr u Napalpíju: policija i rančeri ubili oko 400 pripadnika naroda Toba u severoistočnoj Argentini.
  • 20. 7. - U Parizu osnovana šahovska federacija FIDE.
  • 25. 7. - Campbellov slučaj: v.d. urednik novina KP Velike Britanije pozvao vojnike da okrenu oružje na svoje ugnjetače umesto na druge radnike. Postupanje laburističke vlade u ovome će pomoći njenom padu.
  • 27. 7. - Tarliski incident: grčki oficir ubio 17 seljaka Bugara u blizini Drame.
  • 28. 7. - Ljubomir Davidović je novi premijer KSHS (Demokratska stranka, u koaliciji sa Korošecom i Spahom, ostavljena mesta za HRSS).
  • 28. 7. - Objavljen sadržaj Majskog manifesta - Kominterna kompromituje lidera VMRO Todora Aleksandrova.

Avgust/August/Kolovoz

uredi

Septembar/Rujan

uredi
  • 1. 9. - U KSHS osnovan Ruski opšte-vojni savez (ROVS), antikomunistička organizacija belih Rusa.
  • 3. 9. - Saudijski ihvani zauzimaju Taif bez otpora, ubijaju 300-400 stanovnika.
  • 3. 9. - Ruido de sables ("Zveckanje sabljama"): mladi čileanski oficiri protestuju zbog paralize političkog sistema, u kome konzervativni kongres odbija sve mere predsednika Artura Alessandrija
  • 9. 9. - Radić se u Prelogu zalaže za hrvatski državni sabor i samostalnu seljačku republiku, u zajednici sa Srbijom.
  • 9. 9. - Bitka u Hanapepeu: u okršaju na Havajima poginulo 16 štrajkača Filipinaca zaposlenih na plantažama šećera i četiri policajca.
  • 9. 9. - Počinju Kohatski neredi protiv Hindusa i Sika u Kohatu na severozapadu Britanske Indije - preko 155 mrtvih, mnogo izbeglica; Mahatma Gandhi počinje post 18-tog.
  • 11. 9. - Vojna Septembarska hunta dolazi na vlast u Čileu, nakon što se predsednik Alessandri povukao (hunta oborena sledećeg januara, Alessandri se vraća u martu).
  • 12. 9. - Osvećen je Hram Svetog Aleksandra Nevskog u Sofiji.
  • 12. 9. - Gornjodžumajski događaji: desnica VMRO se sveti levici za ubistvo Todora Aleksandrova, ubijeni su Aleko Vasilev, Georgi Atanasov i još dvadesetak ljudi. (→ bg)
  • 14. 9. - Velika skupština HRSS, pozdravljena Davidovićeva vlada.
  • 15. 9. - U severnoj Kini počinje Drugi Zhili–Fengtianski rat, u novembru pobeđuje Fengtianska klika, podržana od Japanaca.
  • 15. 9. - U Mirkovićima (Banjanima) ubijen je odmetnik Vaso Stanojević, kome je pripisano 25 ubistava i "bezbroj" pljački.
  • 15 - 18. 9. - Tatarbunarski ustanak na jugu rumunske Besarabije, seljačka buna inspirisana od prosovjetskih komunista.
  • 18. 9. - Završena Američka okupacija Dominikanske Republike.
  • 18. 9. - Kačaci zarobili načelnika đakovićkog sreza Munjića (oslobođen 26-tog nakon isplate 350.000 dinara). Napadnut Obilić kod Prištine.
  • 19. 9. - Početak radio difuzije u Srbiji: prvi probni koncert Radio-telegrafske stanice u beogradskoj Rakovici, održan u prostorijama Hrvatske štedionice.
  • ca. 20. 9. - Kralj Aleksandar zahteva da radićevci uđu u vladu pod uslovom da polože zakletvu pred njim i da se s njima prethodno sklopi definitivan sporazum; vladini krugovi bi ostavili takav sporazum nakon ulaska u vladu.
  • 21. 9. - U Italiji je otvorena prva autostrada, između Milana i Varesea - to je prvi put na svetu rezervisan za motorni saobraćaj.
  • 22. 9. - Nedaleko od Kumanova likvidiran komitski vojvoda Lazar Divljanac.[52]
  • 24. 9. - U Beču prikazan kratki film Ballet Mécanique.
  • 24. 9. - Sukob između Arnauta i Kuča, nakon što su opljačkani kučki katuni i odvedene dve devojke[53] - Kuči su nakon sukoba pljačkali stoku, zarobili "dvadeset" albanskih žandarma i zapalili im karaulu.[54]
  • 25. 9. - Prikazan sovjetski film Aelita.
  • 25. 9. - Razbojnici oteli četvoricu bogatih muslimana kod Bileće, zatim ih ubili.[55]
  • 28. 9. - Američki vojni piloti završili prvu vazdušnu cirkumnavigaciju, obišli su svet za 363 sata u vazduhu tokom 175 dana, uz 74 stanke - od početna četiri aviona, dva su završila put.
  • 28. 9. - Ugušena je Asirska ili Nestorijanska pobuna u Hakkariju na jugoistoku Turske, većina Asiraca je proterana.
  • 29. 9. - U Ženevi potpisan Politis–Kalfovljev protokol, za rešenje Tarliskog incidenta iz jula, kojim se slavofoni u Grčkoj smatraju za Bugare - KSHS protestuje i traži da ovi budu priznati kao Srbi[56]. Inače, Slovenima u Grčkoj se krše etnička prava, među njih su naseljene grčke izbeglice iz Turske; stanovnici 40 sela iz okoline Vodena/Edesse su zatražili preseljenje u KSHS.[57]

Oktobar/Listopad

uredi
 
Republike SSSR 1924-29

Novembar/Studeni

uredi
  • 4. 11. - Predsednički izbori u SAD: predsednik Calvin Coolidge (republikanac) ubedljivo pobedio na izborima i dobio sopstveni mandat.
  • 4. 11. - Konzervativac Stanley Baldwin je ponovo premijer UK (do 1929); kancelar eksčekera (blagajne) je Winston Churchill.
  • 4. 11. - Crnokošuljaši se potukli u Rimu sa antifašističkim veteranima, zbog čega se Mussolini mora izvinjavati kasnije tokom meseca.
  • 5. 11. - Poslednji kineski car Pu Yi napustio Zabranjeni grad nakon što je general Feng Yuxiang poništio raniji aranžman.
  • 6. 11. - Pošto Kosta Timotijević nije uspeo sastaviti koncentracionu vladu, dolazi vlada Pašić-Pribićević, koja treba sprovesti izbore; HRSS vladu smatra "naveštajem grubog nasilja... prema nesrbima".[67]
  • 8. 11. - Na putu između Bijelog Polja i Šahovića ubijen Boško Bošković, bivši okružni načelnik.
 
Masakr u Šahovićima
  • 9-10. 11. - Zločin u Šahovićima: Kolašinci, Boškovićevi bratstvenici, svete se za njegovo ubistvo muslimanima[68] u Šahovićima i okolini; zvanični broj mrtvih je 120.
  • 10. 11. - Raspuštena Skupština KSHS, izbori zakazani za februar.
  • 10. 11. - Narodna stranka u Turskoj preimenovana u Republikanska narodna stranka (CHP), jedina partija u zemlji do 1945.
  • 10 - 27. 11. - Suđenje 149-orki komunista u Estoniji: 39 doživotnih kazni, Jaan Tomp streljan (oslobođeni 1938).
  • 12. 11. - "Aventinska secesija": opozicija bojkotuje italijanski parlament kojim dominiraju fašisti; Mussolini faktički započinje diktaturu u januaru.
  • 13. 11. - Poljska pravoslavna crkva dobija autokefalnost od vaseljenskog patrijarha, što ruska crkva ne priznaje - većina vernika su Belorusi i Ukrajinci na istoku zemlje. Poljska država će stotine pravoslavnih crkava srušiti ili pretvoriti u katoličke ("Revindikaacija pravoslavnih crkava", → en), u Varšavi se ruši velelepna Katedrala Aleksandra Nevskog.[69]
  • novembar - Otvorena pruga Ormož – Ljutomer – Murska Sobota.
  • 16. 11. - Otvorena pruga Veles – Štip.
  • 16. 11. - Ukrajinska radiodifuzija počinje u Harkovu, tada glavnom gradu Ukrajinske SSR.
 
Messier 31

Decembar/Prosinac

uredi
  • 1. 12. - Pokušaj državnog udara u Estoniji: suzbijena komunistička pobuna u Estoniji, preko 150 mrtvih na obe strane (estonski komunisti izbegli u SSSR će stradati u Velikoj čistki).
  • 1. 12. - Plutarco Elías Calles je novi predsjednik Meksika (do 1928), populist, anti-katolik.
  • 2. 12. - Potpisan britansko-nemački trgovački ugovor.
  • 4. 12. - Zbor beogradskih studenata u znak podrške zagrebačkim kolegama koji štrajkuju zbog penzionisanja nekoliko profesora - došlo do sukoba sa policijom[72]. Štrajkuje se i na ljubljanskom univerzitetu, Pašićeva vlada "nacionalizuje" tri univerziteta[73].
  • 4. 12. - "Senzacija": mrtva žena i teško ranjeni američki vicekonzul, koji će takođe umreti, u njegovom stanu u Birčaninovoj ulici u Beogradu.
  • 4. 12. - Prikazan von Stroheimov film Greed.
  • 5. 12. - Pobuna u Albaniji, u Ujmištu i Ljumi.[74]
  • 5. 12. - Ibn Saud, sultan Nadžda, osvojio je Meku, sveti grad muslimana i prestonicu Hidžaza. Hidžaski vladar Hussein bin Ali povlači se u Džedu.
  • 5. 12. - Francuski mandat za Siriju i Liban: od Nove godine, Sirijska federacija se zamenjuje Državom Sirijom (do 1930); čine je Države Damask i Alep, bez Alavitske države.
  • 7. 12. - Posvećen fra Ivan Rafael Rodić, prvi beogradsko-smederevski nadbiskup.
  • 7. 12. - Novi izbori u Nemačkoj: vodeće partije zadržale pozicije, komunisti i nacisti opali. Pošto kancelar Marx nije mogao sastaviti vladu, daje ostavku 15-tog.
  • 10. 12. - U Čikagu osnovano Društvo za ljudska prava, prva homoseksualna organizacija u SAD - ugasila se sledeće godine nakon hapšenja nekih članova.
  • 13. 12. - Ahmet Zogu ulazi u Albaniju uz jugoslovensku pomoć (beli Rusi u albanskim uniformama[75]), iz Grčke ulazi Myfid bej Libohova.
  • 13. 12. - Vlada KSHS naredila rasturanje Nezavisne radničke partije, paravana za KPJ.
  • 17. 12. - Nakon što je Grigorije VII umro prošlog meseca, novi vaseljenski patrijarh je Konstantin VI - ubrzo napušta Tursku jer podleže propisima o razmeni stanovništva (dao ostavku 1925).
  • 19. 12. - "Reč", list samostalnih demokrata, objavljuje isfabrikovanu verziju dokumenta o pristupanju HRSS Krestinterni.
  • 20. 12. - Generalna amnestija za političke zatvorenike u Nemačkoj, Adolf Hitler pušten iz zatvora, kao i anarhistički književnik Erich Mühsam (na Mühsamovom dočeku u Berlinu dolazi do nereda).
  • 20. 12. - Staljin zauzeo stav da se socijalizam može graditi u jednoj zemlji, nasuprot tezi Trockog o permanentnoj revoluciji, Staljina podržava Buharin.
  • 20. 12. - Određeno da će austrijsku krunu zameniti austrijski šiling, 10.000:1 (1925-38. i 1945-2002).
  • 21. 12. - Uhvaćen Karl Denke, Ljudožder iz Münsterberga u nemačkoj Šleziji - procenjuje se da je imao bar 42 žrtve.
  • 22. 12. - Ino. ministar Momčilo Ninčić se vratio s puta u Rim i Pariz.
  • 23. 12. - Vlada odlučila da rasturi HRSS i pohapsi njeno vođstvo, na osnovu Zakona o zaštiti države, jer je ocenjeno da od stranke preti "boljševička opasnost" (pristupanje Seljačkoj internacionali). Obznana tek 2. januara, u iščekivanju rascepa u HRSS.
  • 24. 12. - Zogu ušao u Tiranu, pad Fan Nolija. Nakon formalne kneževine, Albanija će 1925-28. biti republika sa predsednikom Zoguom, zatim kraljem do 1939.
  • 24. 12. - Putnički avion de Havilland DH.34 pao na Croydonskom aerodromu u južnom Londonu, osam mrtvih.
  • 24. 12. - Požar u maloj školi u Babbs, Oklahoma, poginulo 36 ljudi.
  • 24. 12. - Žandarmi pucali na beogradskoj Velikoj pijaci (dan. Studentski trg) na besnog psa, ranjen jedan student[76].
  • 24. 12. - Kostarika je prva zemlja koja se odlučila povući iz Društva naroda.
  • 26. 12. - Bugarski premijer Cankov posetio Beograd.
  • 27. 12. - SAD dobija kontrolu nad carinskim prihodima Dominikanske Republike (do 1941).
  • 31. 12. - Crnokošuljaški konzuli zahtevaju od Mussolinija da slomi opoziciju, ili će mu otkazati poslušnost.
  • decembar - Nakon propasti investicione kuće Barmat u Nemačkoj, u gubitke je umešana i vlada i vladajući krugovi - antisemitska desnica koristi skandal.

Kroz godinu

uredi

Rođenja

uredi
Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1924.

Januar/Siječanj – Februar/Veljača

uredi

Mart/Ožujak – April/Travanj

uredi

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj

uredi

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz

uredi

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad

uredi

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac

uredi

Kroz godinu

uredi

Smrti

uredi
Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1924.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

uredi

April/Travanj – Jun/Lipanj

uredi

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

uredi

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

uredi

Kroz godinu

uredi

Nobelova nagrada za 1924. godinu

uredi

Reference

uredi
  1. ↑ "Politika", 18. jun 1924, str. 5
  2. ↑ "Politika", 14. jan. 1924, str. 2
  3. ↑ "Politika", 24. jan. 1924, str. 3
  4. ↑ Graeme Gill (18 July 2002). The Origins of the Stalinist Political System. Cambridge University Press. str. 141–. ISBN 978-0-521-52936-5. 
  5. ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2012-01-27. Pristupljeno 2010-06-30. 
  6. ↑ "Politika", 13. feb. 1924, str. 4
  7. ↑ "Politika", 14. feb. 1924
  8. ↑ Izjava vlade - Politika 19. februar 1924[mrtav link], str 1.
  9. ↑ „Gjon Bisaku, Shtjefën Kurti & Luigj Gashi...”. Arhivirano iz originala na datum 2010-06-17. Pristupljeno 2010-06-30. 
  10. ↑ "Politika", 14. feb. 1924, str. 1
  11. ↑ "Politika", 14. feb. 1924, str. 3
  12. ↑ "Politika", 7. mart 1924, str. 5
  13. ↑ "Politika", 25. feb. 1924, str. 2
  14. ↑ "Politika", 28. feb. 1924
  15. ↑ "Politika", 29. feb. 1924
  16. ↑ Kastavština između dvaju ratova - Izložba Granice - između reda i kaosa. granice.ppmhp.hr
  17. ↑ "Politika", 25. apr. 1924, str. 3
  18. ↑ "Politika", 21. mart 1924, str. 3
  19. ↑ "Politika", 28. mart 1924, str. 3
  20. ↑ "Politika", 2. apr. 1924, str. 4
  21. ↑ "Politika", 4. apr. 1924, str. 4
  22. ↑ "Politika", 8. apr. 1924
  23. ↑ "Politika", 7. apr 1924, srt. 3
  24. ↑ "Politika", 24. maj 1924, str. 3
  25. ↑ "Politika", 18. apr. 1924, str. 3
  26. ↑ "Politika", 20. apr. 1924, str. 5
  27. ↑ "Politika", 24. april 1924., str. 4. digitalna.nb.rs (pristup. 17.10.2015.)
  28. ↑ "Politika", 8. dec. 1924, str. 6
  29. ↑ "Politika", 5. maj 1924, str. 5
  30. ↑ "Ilustrovani list"; br. 23 1924; str. 5
  31. ↑ "Politika", 6. maj 1924, str. 2
  32. ↑ "Politika", 13. maj 1924., str. 4-7. digitalna.nb.rs (pristup. 17.10.1924.) - navedena i neka nedela
  33. ↑ "Politika", 22. maj 1924, str. 2
  34. ↑ "Politika", 20. maj 1924, str. 3
  35. ↑ "Politika", 21. maj 1924, str. 3
  36. ↑ "Politika", 23. maj 1924, str. 3-4
  37. ↑ "Ilustrovani list"; br. 24 1924; str. 3
  38. ↑ "Politika", 31. avg. 1924
  39. ↑ "Politika", 2. jun 1924, str. 4
  40. ↑ "Politika", 12. jun 1924, str. 2
  41. ↑ "Politika", 18. jul 1924, str. 4
  42. ↑ "Politika", 28. jun 2924, str. 4. digitalna.nb.rs (pristupljeno 19.10.2015.)
  43. ↑ "Politika", 19. jul 1924
  44. ↑ "Politika", 13. jul 1924, str. 5
  45. ↑ "Politika", 17. jul 1924, str. 3d
  46. ↑ Politika, 17. jul 1924[mrtav link], str. 1.
  47. ↑ „TIME - Old, Out”. Arhivirano iz originala na datum 2012-01-27. Pristupljeno 2010-07-04. 
  48. ↑ „TIME - Gloom”. Arhivirano iz originala na datum 2012-01-27. Pristupljeno 2010-07-04. 
  49. ↑ The Murder of Robert Imbrie (part 2). iranpresswatch.org (pristup. 20.10.2015.)
  50. ↑ "Politika", 18. avg. 1924, str. 3
  51. ↑ "Politika", 21. avg. 1924, str. 3
  52. ↑ "Politika", 24. sept. 1924, str. 3
  53. ↑ "Politika", 27. sept. 1924, str. 4
  54. ↑ "Politika", 28. sept. 1924, str. 6
  55. ↑ "Politika", 29. sept. 1924, str. 4
  56. ↑ Penelope Kissoudi (18 October 2013). The Balkan Games and Balkan Politics in the Interwar Years 1929 – 1939: Politicians in Pursuit of Peace. Routledge. str. 22–. ISBN 978-1-317-96761-3. 
  57. ↑ "Politika", 26. sept. 1924, str. 5
  58. ↑ "Politika", 5. okt. 1924
  59. ↑ „Out (TIME)”. Arhivirano iz originala na datum 2012-01-27. Pristupljeno 2010-07-07. 
  60. ↑ Politika 12. oktobar 1924[mrtav link], str. 1
  61. ↑ First trans-global radio transmission to London. nzhistory.govt.nz
  62. ↑ "Politika", 20. okt. 1924, str. 3
  63. ↑ "Politika", 21. okt. 1924, str. 4
  64. ↑ "Politika", 20. maj 1924, str. 4
  65. ↑ "Politika", 17. jan. 1925, str. 4
  66. ↑ "Politika", 31. okt. 1924, str. 2
  67. ↑ "Politika", 7. nov. 1924, str. 2
  68. ↑ "Politika", 12. nov. 1924, str. 4
  69. ↑ "Ilustrovani list"; 1924. br. 48; str. 24
  70. ↑ "Politika", 22. nov. 1924, str. 3
  71. ↑ "Politika", 29. nov. 1924, str. 2
  72. ↑ "Politika", 5. decembar 1924, str. 3-4. digitalna.nb.rs (pristup. 23.10.2015.)
  73. ↑ YUGOSLAVIA: Iron Fist Arhivirano 2012-01-27 na Wayback Machine-u, Time magazin, 15. dec. 1924.
  74. ↑ "Politika", 12. dec. 1924
  75. ↑ "Ex-King Zog of Albania Dies - An Incident Recalled", 10 April 1961. HU OSA 300-8-3-14398
  76. ↑ "Politika", 25. decembar 1924, str. 4-5. digitalna.nb.rs (pristup. 23.10.2015.)
  77. ↑ "Politika", 3. jul 1924, str 3. digitalna.nb.rs (pristup. 23.10.2015.)
  78. ↑ "Politika", 12. mart 1924, str. 3
  79. ↑ "Politika", 31. okt. 1924, str. 5
  80. ↑ "Politika", 31. dec. 1924, str. 4


Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1924&oldid=42239477